Братство

__ 00

у светости и правди као слободан син Божји и личност неисцрпне унутарње садржине може да оствари.

Царство Божје није плод историјског развитка

као ни сам Христос што није резултат јудејске и јазичничке историје. Историја је по истом руском мислиоцу само дала из себе потребне природне и

моралне увете, да се појави Богочовек, као што их историја и данас свеудиљ ствара и да омогући Духом Светим порођеног Богочовека у свима нама.

Христос је као Богочовек открио и то од потпуне надмоћи своје над свима искушењима зла, које је на Њ кидисало као на сина човечјег, па све до васкрса, до потпуне победе своје над смрћу и распадништвом, па остварио речју и делом Царство Божје, и засновао га у Својој Цркви.

Христос је у себи као у првој средокраћи свега што постоји потпуно надвладао зло. До свеколиког људског друштва пак као периферија, као обим те средокраће је даље надвладање зла у свету, и то само у Цркви, и кроз њу буђењем новог, морално слободног, унутарњег индивидуалног човека, тако, да се све више испуни путем постепеног историјског развитка јеванђеоска заповест: будите (а зе буди) савршени као што је савршен Отац ваш на небесима.

Стална, неусахњива и обилна инспирација наша за остварење савршеног моралног поретка у свету :је Господ, бесконачни Дух, његова свудаприсутност и моћ, да све обухвати, испуни, и све. да преобрази. Оруђа пак, преко којих он стално извршује ту своју преобразну деталност јесу: слоболна Црква као организовано најсилније и најправилније богоштовање и наше лично освећење, за тим национална држава и привредни живот.

За лично оваплоћење божјег Слова наиласком Духа Светог био је потребан слободан пристанак личне воље као љиљан чисте девојке небеском посланику: „нека ми буде по твојој речи“. За целокупно усвојење Духа Божјег као пуноће добра ради потпуног сједињења с Богом, потребан је својевољан и слободан пристанак свега одухотвореног човечанства. Баш зато је потребно било, вели исти мислилац: да се Христос врати са земље у надчулну област