Братство

= 116 =

Бјељског Свјртија. и 6. севастопољског Венијамтна са осталим свештенослужитељима, који су дали затражену од њих обавезу, сматрамо, да се. налаве [ју административноканонској вези мо сковске Џатријаршије. 5

ПЦ. Преосвећеног Митрополита Евлопија оставити на челу руске пржве у Западној Европи на првашњим основима све дотле док се не размотри шројекат закона управе поменуте цркве. 11. Архијерејски Сабор и Синод у Карловцима, који се јављају као продужење Шривремене Више Ушраве руских цркава у иностранству, сматрати као упражњене на основу решења Св, Патријарха Тихона (и да не поседују канонеку пуномоћ ла управљају пословима руске православне цркве у иностранству. Са овим се уједно укида и цео систем црквене управе, који је против канонске управе руским црквама и против митропошита Евлопија у Западној Евроши створен од стране карловачке групе руских архијереја.

ТУ, Наређења Карловачког Сабора и Синода, која се односе на управу заграничних руских цркава, оснивања нових руских епархија, укстањање и премештаје архијереја, пошто се не оснивају на канонским пуномоћима. — обуставити. Посебно: ;

У. Забрану, која је стављена на шресавећенорг митрополита Евлотија, и друге архипастире и клирике, прогласити да нема силе и да јој се не потчињавају, те не могу бити кажњени.

МТ. Мере карловачке групе руских архтјереја после забране стављене на митрополита, Евлопија, покушали, да се створи у Западној Европи пиралелно као противтежа законитој православно-руско јерархији и клиру, своја посебна јерархија и свој посебни клир, а нарочито објављена окружиа, посланица Карловачког Сабора. од 27. августа 9. сешт. 1927. и изјава, да, агротовачка, пруша, као део руске травославне- цркве и представница њена у иностранству, признаје над собом духовно старешинетво ПШатри= јајрховог наследника, аи у шети мах прекита 'ајдмштнистратшивио-канонске односе (са »московском црквеном влашћу«, и од сада намерава да управља, ксамгостално = ову ивјаву, која је послужила као програм (извесног дела опата, у пределима ОООР — сматра. (се као салловлашће, које је опасно за црквени поредак и по јединство руске православне цркве не само у иностранству, нело и у пределима ООСР (ако се пак не сматрају озбиљНим шретенашје неких архијереја ове прушпе, које је нагласио мтитроштојкит Евлогије, да ова група објави свој Сабор т Синод као вишу власт целе руске цркве, не покључтивши «ни Москву). Ова ће вјава изазвати тештке казне по прквеним калснима за њезине кривце. 5

МУП. Желећи ипак да искористимо сва, аредства ла се очува прквени мара једттетво преко пресекећеног м ттрополита Евлопија обраћамо се треосвећеним карловачке групе «са братаким тозшвом, да (се потчине свештено-иввојрју груско-православне пркве ш у извесном року кспојравуме са треосвећеним митрополитом Евловијем, (али не касније од 1. (14) сеп, (0. 7.) плот да њему предају своје опште решење о укидању рада Сабора и Отнода, са свима њима потчињеним црквено-ултравним установама и предају пуномоћија по адапивијетрашију треосвећеном митрополиту влогипу. Ако се овакво решење покаже ма са којих разлога као неостварљиво, нека изјаве свој лични излазак па потчињености Сабору и СОпноду и њихове законске управе т трианају кашонску власт птресавећеног мтитротојтта Евлопија. као администратора руских цркава у Западној Евроши. Ако треосвећени митрополит Јвлопије не добије у постављеном року одговор сматра се да је решено да се нису потчинили (овом грешењу. ·

МЕТ. После Греферата шреосвећетог митрополита Евлопија, који ће он са детаљним шавештајем о свему рефертсати, биће нарочито суђење преоевећеним п осталом свештенству карловачке групе, да се: а) они, који приме ове птредтоте ги са (овим обвежу на стојалљност совјетској власти, признају као саставни |делови канонске власти, московске епархије; 6) ови, који се потчине разрешењу (укилању) каљртовачког Сабора. и Синода, али који обвезу не дају — пекључе ша власти Патријајрптије са. наређењем митрополиту Овлогију (да их ослободи ш од дужности, које остају у 702 власти и најпосле в)'они, који се не потчине овоме решењу (или не по-