Братство
_ [5 | |
али душа је бесмртна. КЖелиш ли јој блаженства, жели јој сад! Овде је време сетве. (јад. увек сад
је време да сијеш. »Иштите најприје царства Божијега и.
правде његове, и (ово ће вам се све додати« (Матеј 6, 32).
. | је време најбоље, ево сад је време спасења (1 Кор. 6, 2). |
Ц. Хармонија.
Кад људи певају песму у шратњи, лепо и складно, ка же се, да певају у хармонији, т. ј. у подударању гласова, који један другог допуњују. Кад пак једај вуче тамо други: онамо, они створе дисхармонију. -
И живот наш у друштву треба да је дивна, једна песма, једна хармонија, да бисмо створили оваку хармонију, овако диван склад у мислима, племенитим жељама а њиховом реалисању у раду за добро и напредак друштва, морали бисмо“ поћи од куће т.ј од породице и хармоничног рада родитеља око васпитања деце, јер је позната и искуством утврђена, реч: Кућа даје човека«. -
Лепо је и за породицу корисно, кад отац васпитно гради а мати дограђује или обратно, а штетно, кад оташ гради а. мати разграђује. И овде настаје т. ј. у овом послу око хађрмоничног деловања њихова често збрка, јер отац много пута оматра за ситно што мати сматра за је крупно и обратно.
То је баш као у оној причи:
Неки човек био је необично вредан и засадио је сву балшту поврћем, само му је остала једна, машта, леја незасађена, Да би својој жени учинио радост, он ју нешто доцније васади салатом. Жена пак, да би учинила мужу радост, сетивши се незасађене леје, оде у башту и посеје ту бундеве. (Сваки дан би се они приближавали овој леји, не одавајући своје тајне. Али шта се догодило; Нити је родила салата; нити: пак бундева. !
(Ово исто догађа се и данас, не једанпут, него хиљаду пута и то не сама у башчи поврћа, него.и у башти раститања, када отац и мати бев слоге и споразума раде и, што оташ посади, мати уништи. | | 6
И зато рад око васпитања мора бити хармовичан, као једна дивно усклађена песма. у којој се гласови слажу ге подударају и где нико не вуче на своју страну. Хармоничан што ће рећи сложан рад, донови пуне леје, т.ј. обилна плода,
) ___1, Време,
Људи се цене по животу и раду своме, т ј. кака су "проживели овој — од Бога им одређени век и, колико су добра урадили за живота, Године човечије, заиста, према томе, треба бројати по добрим делима учињеним за духовно добро