Братство

«се опет нагнути, да још пијем, али ми вођ не допусти, на моју велику жалост. И рече ми:

— Света Милост доста ти је данас дала. Други пут ће бити и више. И трже ме од те животворне и слатке чесме.

— Како ћу ја други пут наћи ову чесму без вође 2 упитах.

— Ево ти вође! рече ми мој сапутник и показа ми једну књигу, на којој је као сунчаним зрацима било написано: Свето Писмо.

У том поче се мој вођ удаљивати од мене. Ја га почех молити да ме не напушта. На то ми он рече:

— Па ти си мене први напустио ! Кад се поправиш и удостојиш, опет ћу ти доћи.

Ја сав задрхтах. И једва промуцах :

— Ко си ти, реци ми, молим Ти сер

— ја сам твој Ангел Чувар, слуга Свете Милости.

— Ангел Чувар! О томе ми је некада моја драга мајка говорила.

ја потрчах за њим и викнух :

— Молим ти се, покажи ми бар лице твоје !

Но он побеже одговарајући ми јасно и оштро

реч по реч: — Ниси сад достојан да видиш лице моје. Сувише си пио са оних Проклетих Вода. Не могу да подносим мирис твој. Ако се очистиш и удостојишт, ја ћу ти опет доћи и ти ћеш видети лице моје.

Ја јаукнух од бола. И у том се пробудих. Моја мајка седела је покрај мене и — плакала.

Заплаках се и ја горко и прегорко. Па кад добих даха, ја завиках иза гласа:

— О мајко, слатка мајко: Сад разумем : због твојих суза ја сам видео оно што сам видео. Мајко драга, опрости! И хвала ти, света мајко моја, великомученице, што си ме данас поново родила сузама твојим.

При томе се старац Јанићије заплака, и изазва сузе у очима многих присутних.

— Од тада и због тога, децо моја, ја сам постао онакав каквог ме ви знате, заврши своју причу старац јанићије.

Николај Еп. Охридски