Братство

= 150 —

и смерно као јагње међу вуковима, и враћао им добро за зло. Али Његово добро већма озлобљаваше злобне гордељивце. И они најзад учинише нешто нечувено и ужасно, од чега се земља потресе и сунце мркну. На име: они га попљуваше, облагаше, на смрт осудише, и на крсту распеше. Но трећега дана по смрти Својој тај свемоћни Цар небески васкрсе из мртвих, јави се жив својим великашима, разговара с њима и настави их, како даље да деле људима Његове царске дарове, па се онда узнесе у сили и слави у Своје бесмртно небеско Царство, одакле беше и сишао међу

људе. Али како се свака тајна плаши мрака и жури на светлост, тако и ова. По народу прохуја глас, да је

Бог, прерушен у човека, силазио на земљу, обилазио:

села и градове, чинио чудеса велика и показивао људима пут праве среће. И наста препирка међу људима. Једни су говорили: јесте! а други су говорили: није! "Тада су се многи почели досећати и спомињати еговога лика, Његове силе, и славе, и мудрости. И они који Га беху лепо примили, зарадоваше се, а они који Га ружише и гонише, устрашише се веоза. Онда се појавише многи сапутници Његови и почеше јавно говорити о Њему све оно што им Он забрањиваше да објављују пре одласка Његовог из овога царства 36 маљског. А таквих беше велики број. То беху Ње-

гови нови великаши. Они обиграше сву земљу уна-

крст, од истока сунца до запада и од северних снегова до јужних врућина, и свуда пронеше Радосну Вест о Богу као Посетиоцу људим 0 Његовим даровима људима. И где год ова Радосна Вест дође, људи повероваше и обрадоваше се, и променише срце своје и посташе добри људи. Само неки горди људи не п0вероваше. И до дана данашњега Радосна Вест непре-

стано се проноси по свој земљи. Многи верују, а неки

.

не верују. И препирка се продужује између верних и неверних. Верни говоре: „То је био Он, живи Бог, прерушен у човека!“ А неверни гордељивци одгова-

е био Он! То ниј

·

рају : „То ниј

е могуће! То је сав