Братство

(1)

_чанством Бога жавога. Јер Његово је царство, и силаи слава, сада и навек и у све векове. 11

Време је за Бога друкчије него за људе. Један је дан пред Господом као хиљадагодинаи хиљадагодинакаоједандан (И Петр. 3, 8). То је реч видовитог пророка и апостола. Цело трајање Хришћанства од 19 векова јесте дакле пред Богом као непуна два дана. И опет тих 1900 година — свака година по 365 дана представљају се пред лицем Вечнога као много стотина хиљада година. Каква је ово тајнаг Онај који Своје биће има у бескрајној вечности друкчије гледа на време него ли што гледају временом ограничена бића. Кад се каже, да је хиљада година пред њим као један дан, мисли се на трајање. Пред Вечним Бићем трајање од хиљаду година јесте од прилике као за нас један дан. А кад се каже, да је један дан пред Њим као хиљада година, мисли се на садржину времена, на дела и недела људска, на победе и поразе верних. Један дан човеков, украшен врлинама, пред Богом је као хиљада светлих година. И један дан човеков, упрљан грехом, пред Њим је као хиљада мрачних година. А кад је реч о Цркви Божијој онда је слободно мислити, да је сваки дан у историји њеној ваистину као хиљада година времена, хиљада година пуних садржине, пуних борбе, муке, труда и победа. Кад би ми могли видети на неком тајанственом филму све што је Црква Божија на земљи преживела и учинила, нама не би ни мало био чудан рачун, да је новозаветна Црква живела до сада на земљи око седам стотина хиљада година. Али ми смо урамљени у уске рамове дана и година, како нам их звезде одбројавају, те нам је тешко гледати Бо· жијим видом на хиљаду година као на један дан и на један дан као на хиљаду година. До таквога богоподобнога гледања уздизали су се неки светитељски умови, очишћени од греха, ослобођени од притиска времена и уздигнути (још у овом животу) до славе небеске Цркве, ван времена и промена.

За обично пак људско схватање 1900 година јесте једна дуга линија времена. Да Црква Христова постоји у свему тако дуго, велико је чудо света; чудо које се може мерити по величини својој само са чудом самога света. Да је један небески систем добра, истине и правде, који у суштини представља саму нежност, саму љубав, саму чистоту анђелску, могао се засновати, могао постојати, расти и ширити се пуних 19 столећа усред грубости, незнања, идолопоклонства, мржње и прљавости земаљске — то је заиста превелико чудо. Као најнежније цвеће усред најбујнијег корова! И коров не угуши цвеће, него цвеће угушиваше коров! И видјело се свијетло у тами, и тамагане обузе (Јов. 1, 5), него тама стукну испред светлости! И Јагње Витлејемско