Братство
|
| |
|
156
Србије прославио јунаштвом и принео свој живот мучени-
"чкој смрти на олтар васкрса Србије и српског народа.
Године 1807 Србија је била сва ослобођена осим Крафине. Карађорђе послао је Хајдук Вељка у Црну Реку и Крајину да и те крајеве очисти од Турака. Вељку је успело после силних бравура, да за кратко време очисти сву Крајину. Хаџи Никола био је његова десна рука. Под надзором Хаџи Николе посаграђени су шамчеви у Вражогрцу, Зајечару, Гр=
_ љану и Сумраковцу. За старешину тих шамчева поставио је
Хајдук Вељко Хаџи Николу. Он је њима управљао и чувао путеве, да неби Турци продрли у унутрашњост Србије. Мањи
сукоби и борбе су се увек одигравали у овим крајевима, где
је особиту присебност и јунаштво показао Хаџи Никола. Зато га је и Хајдук Вељко поставио за свога бинбашу. Хаџи Никола на површину изилази у пуној својој снази и јачини истом за катастрофе 1813 године. Народна снага је много исцрпљена, најбољи и најјачи синови су изгинули. Они су принели себе на олтар спаса српског народа. Земља се напојила крви најбољих својих синова. Умореност осеБала се целом Шумадијом. Турска је стезала све јачи ланац око Шумадије својих опробаних и искусних аскера и низама. Многи јунаци и витезови погинули су, њихови гробови причали су о слави и јунаштву запајали ратнике, али њихових мишица није више било. Делиград је покосио снагу српских витезова, прославио је Петра Добрњца и Миленка Стојковића. Мишар је улио нове снаге, васкрсао духове, дао 16 личну свагу Карађорђу, али је у црно замотао многе мајке и сеје Мачве, Поцерине, Колубаре и Шумадије. На Тичару
" Штубику, све су војводе засведочиле славно своје име и ју-
наштво, али је крв стално и непрестано лаптила, најхрабрији синови сијали су кости своје широм целе Србије, гинући за слободу свога народа, Њихове мишице биле су најпотребније сала катастрофалне 1813 године, али њих није више било. (Осећала се је малаксалост и потиштеност целим на-
родом. Карађорђе бич тиранина, једина нада и спас народа, смалаксао је, схрван тешком бољетицом — врућицом, Тако
је дочекана 1813 година.
Народ се спремао на тешку и огорчену борбу. Градови су се утврђивали, шамчеви поправљали, топови прерађивали, муниција правила и довлачила — веровало се, надало, биће спаса.
Вера у једног и праведног Бога крепила је, да он неће заборавити невољне и потиштене. -
Карађорђе изда прокламацију, да се свуда по Србији чита. У прокламацији Карађорђе позива сав српски народ на „народну свету војну“. Наредио је да по свима црквама