Братство

[52

родом осуђен бити, а Бог ће нам помоћи. ја сам уверен у усрдије ваше који имате к православној вери и Отечаству, и у храброст вашу коју сте до данас показали, да труда и крви своје нисте поштедили пролити за љубав вере, Отечества и потомства свога. Нека Бог улије храброст у срца србски синова, нека разори и уништи силу душмана, који су дошли да погазе прави божији закон! О Боже свемогући обрати милосрдне очи на благочестије и цркву! Амин. О Боже, не утри твоје благочестије! Амин. Боже, помилуј и охрабри народ србски и срца синова србски. Амин. Боже свемогући разори и победи силу турску, која је наумила да разори благочестије твоје ! Амин. Боже наш, помилуј нас ! Амин.“ “ То је позив Врховног Вожда Карађорђа српском народу, који се петровске недеље 1813 године читао по свима црквама, манастирима и задужбинама широм целе Шумадије. Карађорђе је наредио архимандриту Хаџи Мелентију Стевановићу да чини богомољства и бденија за победу над непријатељем и да иде по свима логорима особито поред Дрине, јер ту се надао најјачем нападају Турака, да“ војску и војводе одушевљава и храбри. Ево те значајне наредбе Карађорђеве, коју вадимо из Дјеловодног протокола КараЂорђева : Мо 1592. Писато Г. Аџи Мелентију, да распише по епархији његовој по пшрквама и манастирима, да се чини којој гомољство и бденије непрестано за победу над непријатељем, и да се он находи по граници, народ и војводе храбри“. Народ, па и многе војводе, били су у великој недоумици, слутили су страшне и крваве догађаје, очекивали су и најгоре, али ипак су се спремали и очекивали за · борбу. Карађорђев савет није се послушао, да се повуче војска у горе и планине, да се више четује, нападају Турци и узнемирују него ломи и бори на отвореном пољу са великим турским војскама. Себичност појединих војвода, особито Младена Миловановића надвладала је. Карађорђев план није усвојен. Кратко иза тога разболио је Карађорђе од врућице. Турци су већ почели нападати. Од истакнутих војвода није било ни Петра Добрњца ни Миленка Стојковића, а Јаков Ненадовић није био главни заповедник дринске војске где га је свако познавао и где је он у души познавао сваки педаљ земље. Дринском војском заповедао кнез Сима Мар-

_ ковић, иначе до сада опробан и вешт ратник и војсковођа.

Али у овим најтежим часовима као да и њега нека зла слутња обрвала и саломила. Неодлучан је без воље и енергије, не зна да притекне у помоћ где је најпотребније. Турци навиру са свију страна, а Карађорђе лежи болестан. Истом што се дигао од бољетице, а Турци напредују на свима линијама. Истина он се појавио једанпут двапут КОД војске али не као оно на Мишару, да узме команду у своје

пена рта