Братство

— 154

је управо дошао Милутин брат Хајдук Вељка са остатком неготинске војске, У дну Пореча на Малом Острву према селу Рибници ископа Живко шамчеве, намести топове и добро се утврди да се бије с Турцима. Видевши се Хаџи Никола осамљен у Кладову, напусти га и упути се Поречу да заједно са Живком брани. Никола и Живко искупе до 500

"бораца и одмах се отвори огорчена и жестока борба. Турци

нису им могли ништа наудити, јер су били врло добро утврђени. Прављењем и утврђивањем шамца и бедема руковидио је сам Хаџи Никола. Народ се полако повлачио У унутрашњост Србије, или је преко Дунава бегао у Аустрију. Једне тамне ноћи Турци се провезу поред Хаџи Николина шамца, стану према Поречу, извезу војску на сухо и тако одсеку Хаџи Николу од вароши. | | | Заповедиик Пореча војвода Јован Стефановић поплаши се, те његова војска распрши се кудкоје. Највише их је бежало лађама или чамцима у Аустрију, а много је народа хватало греде или даске само да се превезе у Аустрију и спасе турског насиља и зулума. Које су Турци похватали, без разлике људе или жене, живе су их на коље набијали или секли, а нејаку децу бацали у кључалу воду. Тако о тима догађајима пише њемачки историчар научењак Леополд Ранке у својој Историји српске револуције. Када су Турци заузели на такав начин Пореч, одсекли су Хаџи Николу од вагоши и опколили га са целом. његовом посадом у Острву тако да није могао ниодкуда добити ни хране ни џебане. Када све то види његова посада, а већ су им долазили црни гласови о катастрофи Србије, узбуни се, клоне духом, и без питања свога заповедника поче водити преговоре са Реџепом о предаји. Никола је јуначки одбијао још неколико дана навале од Турака са остатком своје верне дружине, све у нади да ће се моћи одрвати Турцима, или ће сви изгинути славно као Хајдук Вељко. То му није било суђено. Није знао, да неки његови људи воде преговоре са Реџепом, комадантом опсаде и Адакала. У преговорима је главну улогу играо неки кнез кладовски Крачун, чија је сестра насилно била удата за Реџепа. Који су водили тајно преговоре о предаји, без знања Хаџи Николе, пошаљу кнеза Крачуна Реџепу, да измоли за њих милост и даих пусти на слободу. Веровали су, да ће за њих испословати зет Реџепов Крачун. Реџеп лепо прими Крачуна и задао му тврду веру, да се неће никоме ништа догодити и да ће све пустити на слободу. Преговори су се повољно свршили и када је сва војска Хаџи Николина ишла у лађама да се преда на веру Реџепу, прича се да су Хаџи Николу чували његови војници, да се не убије или не скочи у Дунав. Никола није веровао Реџепу, нека га је слутња морила. Није се преварио. Чим се сва посада предала, Реџеп богато надари кнеза Крачуна и