Братство

арене

аскетског живљења. »Када ко, каже он, угледа необично лепу _

жену, ради ње изрећи ће хвалу Творцу. Опазивши је, раб пламтеће се у њему љубав ка Богу, а из очију ће му линути сузе у млазевима. Чудновато је заиста, да оно што би другог могло да упрошасти, овом доноси — налприрдним начином __ венац победе. Када такав човек у сваком сличном

_ случају увек једнако осећа пи једнако поступа, постаје тада, _ већ пре ошштег васкрсења, учасник нераспадљивости.« Тажк-

свом човеку створења су ошлемењена, и с тога је пустињак. Антоније могао рећи грчком филозофу: »Сва видљива ство-

_рења су моја књига; отворена лежи она преда мном

увек кад год зажелим да читам у њој речи Божје.« 'То је што Исак Спрски назива »разумевање речи природе« (Омил. 56, 87). Тако се може разумети љубав ових отаца према животињама и благост, оданост дивљих животиња према њима (као код Фрање Асиског), а то се често приповеда и о руским светитељима: Сергију Радонешком, Павлу из Обнорска, погубљеном мученику митрополиту Филишу, старом Серафиму Сајровском. Јер »када неко достигне чистоту, све му је послушно као и Адаму у рају пре његова греха.« (Речи Павла, шустињака, које употребљава и Епифаније описујући живот свога учитеља и луховнор оца св. Сергија Радонешког).

е Преображење — видели смо — односи се првенствено на самог човека. И његово тело суделује у том процесу »освећења. одуховљења, преображења« Исак Опрски говори о просветљеној »лепоти невиности« и о »светости тела« (Омиш. 43,. 57). као што и Апостол Џавле говори о телу да је »храм Духа.« МИ тело __ видели смо _— затрејава се Духом (као што каже 0. Филемон) тако да пелокупан човек шостаје духовним. Дух »предаје своју радост и телу«, »тело се испуњава неизрецивом радошћу«. »Кад се душа, бев колебљивости и без вањарења, разгори у љубави Божјој, тада у извесној мери повуче и тело у дубину ове неизрециве љубави« (Диалох). А када душта тори огњем Божанског Духа, тада може и тело понегда и видљиво — да се просветли. Није то »мађија«, ни »илузија светлости«, ни »чаролија«, него »шламтење Духа, « Дух је меродаван. 0) том пламену Духа саопштавају нам смотрено и оци по коју реч. -

»Не можеш постати монах«. каже о. Јовиф о. Лоту, »док

"не будеш сасвим сјајан као огањ.«

Приповеда се даље о томе како тело бива обузето огњем духа |

— 0. Јосиф у молитви подиже своје руке према небу. »И његови прсти засјаше се као десет разгорелих свећњака. И рече (о. Лоту на његово питање шта да ради); Буди сасвим кас ватра !« а ј