Братство

Мојсије је сишао с горе Спнаја, држећи у рукама своји "две таблице завета, на којима је сило написано десетословље. Његово је лице сијало таком светошћу, да ни орат арон, ни 0_ стали народ израиљски, зачуђен силним блеском, нибу могли глелати на њ. Зато је он метнуо на своје лице покривало, да би се они њему могли приближити. »И видје а рон и сви сино"ви Израшљеви Мојсија. а то му се светли кожа на липу. и не смеше пристушити к њему. И кала Мојсије изговори застрије

лице своје покривачем.« (Ивл. 34, 30, 38). Откуда таква ситна. светлост на лицу Мојсијеву = Мојсије је много дана. пробавио

на гори Синају у разговору с Ботом лицем к лицу, од дугог разговора примио је божанско сијање, којим се јавило толи= ко шрослављено лице Његово. Зар није велика разлика — 10 ворити с Богом у облику и вагонетци, као Мојсије, или мети нито и стварно примати Самог Бога у своја уста, посред себе, како прима, сваки причасник. Мојвије је само говорио с Бовом и лице је његово тако силно просијало. Како тек треба да сија душа. онога, који се причешћује Телом и Крвљу Христовом и пречистим Тајнама •! Божанствено писмо говори, да Јевреји "нису могли гледати на лице Мојсијево, које је сијало као сунце: а божанствени Златоуст уверава, да демони не могу Ви" дети лица шричасника, дрхћу и беже од њега, јер тада из уста њерових излази божанствени огањ, — призор, чудесан за ађеле, а страшан за. ђавола. »Одлазећи од св. трашеве, миш, као лавови, дишемо огњем и постајемо страшни за ђавола« Ни= каква ввевда на, небу не светли се тако, како сија у време причешћивања. душа, причасника Божанском благодаћу. Узрок се састоји у томе, што је божанска причест, по речима Стмеона Солунског, ништа друго, него »наште обожење и општење с Ботом«. Када се причешћујемо, свелочи Григорије Богослов. ми добијамо учешће у благодати. којом влада Христос, као Бог и као човек. »роз бескрвну жртву ми се сједињујемо Христу и постајемо учасницима Његових страдања и божанствас. П стом благодаћу ми улавимо на такву висишу светости, да. када би ми у тај час умрли, наша би душа наша себи место у лику мученика, девичника и подвижника. Ми би одједаншут 10стигли оно чега су се они удостојили кроз толико времена и с таквом борбом. Боже мој, избавитељу мој! Нека умрем. када то буде твоја света воља, — нека би се само пред смрћу Удостојио причестити се пречистим твојим Телом и Крвљу. Ако у тај тренутак ја будем е Тобом, да се не бојим да ћу поинт. () таквим сапутником ја сам уверен. да ћу достигнути тристаниште твог небесног царства.

(Св Илија Мињатиј. с руског Боко СОлијешчевић · = ___ свршени СОМОСлОв:

1 | 5