Братство
0
Смрт Стевана Немање
Године, рад о напретку и бољитку државе већ су скрхали Немању. Душа му тражи мира, да се повуче из светске вреве, да се помоли Господу Богу, да се у топлој и искреној молитви растави са земаљским животом. Најприје се посаве-
тује о свему са својим синовима, опрости се са њима, са ве“
ликашима, старим ратницима и друговима на једној сјајној тозби. То му је био задњи владарски пир у изобиљу сјаја и раскоши, то је био растанак са владарским животом. ега, више не привлачи сјај и бљесак, ни велика друштва ратника, нити га више одушевљавају приче велможа и њихови јуна-
_ чки и витешки подвизи. Његова душа тражи мира и одмора.
После те гозбе, Немања је напустио владарску власт, скинуо је са себе сјајно, златно и пуршурно одело, обукао на себе прну калуђерску ризу-одећу. Закалуђерио се он и жена му Ана. Он доби у калуђерству име Симеон, а жена му Ана Анастасија. _ о.
Чим се Немања закалуђери, повуче се у своју дивну задужбину манастир Студеницу на Староме Влаху. Задужбина, Студеница је складних пропорција. Споља је изграђена од белог глатког студеничког мрамора. Одликује се богатством орнаментике, која се најлепше одразује и добија свој прави уметнички значај у јужном порталу. Портал је по композипији ремек дело клесарске уметности. Отеван Првовеччани прича у својој Биографији како је красота пркв> очаравала Немању, када је са јужне стране проматрао своју задужсину.
У Отуденици Немања проведе неко време у посту и молитви. После позове га његов најмлађи син Сава, ла се спреми у Свету Гору, где је било много побожних калуђера, где се живело тихо, побожно, пустињачки, пости и Богу се молећи. Ту у Свето Гори живео је његов син мезвимац Сава већ четири године испоснички, посветивши се молитви Богу и науци. Пред полазак у Овету Гору позове Немања Стевана и
све истакнутије великаше на сабор, да им ту јопт једанпут.
каже своје жеље, да их поучи како се треба бранити отадбина, и ла их благослови пре него крене у Свету Гору своме сину Сави. Сабор је у миру и тишини протекао, свак је е љубављу и страхопоштовањем слушао владарске речи седог и искусног Отевана Немање. Шосле свршеног саборисања Немања се упути у Свету Гору са једтим сином и мнистим ре-
пикаштима, где га — у октобру 1197 године — у манастиру
Ватопеду дочека са највећом рајошћу његов најмла“и син р 5 с 5: »
Сава. Када се састалоше отац и син, падоше један другом у
наручје, не проговориште тет речи, само суве, колима Немаља
_ ороси тлаву свога сина Саве казиваху истинску ротитељску
љубав и радост којом је Шемања привинуо главу свога најмлађ г сина Саве на своје родитељске груди. Многи монаси,