Братство

Наставно прадиво, у коме се имају ти катихумени поучавати јесте ово · 1) Молитва, Господња. 2) Богородице Дјево. 8) Десет божјих зашоведи. 4) Девет црквених заповести, 5) Седам тајана, нов. Завета. 6) Опмвол вере · (вјерују). 7) Дарови Духа светога. (седам). 8) Шлодови дарови Духа све"тога (левет) 9) Дела милости душевне (селам). 10) Дела милости телеоне (седам). 11) Омртии преси. 12) Греви вапијући на небо. 18) Преси шротив Духа светога, 14) Преси туђи, 15) Четири пошљедња. Ове ово треба срелавати “а потребним објашњењем. Као згодан. уџбеник за ово препоручује се »Мали молитвеник« за школу и дом издање српско-православног Брат_ ства Св. Саве у Сарајеву. 0 одржавању ових течајева водиће оваки свеште_ник лневник у који ће забиљежити дајн и час одржавања, и шта је тога часа, са својим катихуменима предузео, а приликом инопицирања веронауке у нарошеим основним школама треба удесити да изасланик овога, Суда штрегледа п убпех ових ученика-катихумена, да се види шта су учили и нај чити. Митрополит Дабро-босански Петар.

Митрополит Дабро Босански у Сарајеву под Број 407. през./80, од. - 8 сешт—26. авг. 1980 упутио је Овему шречасном свештенству и славним прквеним одборима, Епархије Дабро Босанске следећу окружницу : »Познало је пречасном свештенству и славним црквеним Одборшма, да је још у години 1924. основано у Сарајеву друштво под именом. »Орпско Шравославно Братство Св. Саве«, и отада ради то друштво неуморно а шрквено шросвјепном пољу: штампом, живом ријечју и дјелима милосрђа, борећи се са иновјерним и беавјер им струјама у народу, ради чега је наишло на признање највиших црквених фактора, те је намјерно шренијети овај рад и у оне крајеве, гдје до сад није доспјело да ради.

Џа имајући у виду ревности, корисни и успјешни рад шоменутог друштва као и то, да у неким прквеним опћинама постоје мјесни одбори тога друштва, а негдје само повјереници, а непдје нема ни одбора ни повјереника, то овим топло прешторучујемо тречасном свештенству и славним црквеним Одборима, да се у оним мјестима. тдје постоје одбојхи поменутог друштва, или само повјереници, шести помопну колико је год могуће, У њиховом побожном, птросвјетном и родољубивом раду, пдје пак татвих одбора нема, да се поради. да се исти оснују или барем да се штријаве повјереници за рад Главном Одбору у Сарајеву. Митрополит Дабро Босански Петар, 3

+ Иларион Зеремски, епископ горњокарловачки, ттредао је своју по божну душу Господу ноћу 1. јануара, 'од с ке калти. 5 а у 'авојој резиденцији, у маленом и лепом местанцу Плашком у Јитцрт. | | Увече је. као обично, вечерао у кругу своје породице и изненада : је позлило. Лекар је одмах позван, аи је 1 Е Ок је убрво Е Већ дуже времена он је боловао од срчане мане,

Рођен је у Турији у Бачкој 27. фебруара 1865 тодине. ( у ' „лику гимназију са испитом зрелости о у Новом а Прот а московску Духовну академију у Сергијеву Посаду 1890. г. Постављен је за професора Богословије у Оремским Карловцима, 1. октобра 1591. под. Отутно оје у монашки чин 14, октобра, а за презвитера 27. октобра 1898 год. Добио наслов синђела 6. децембра 1898. год Проивведен за; протосинЂела 26. октобра, 1599. г. Од септембра 1900 до 1. септембра 1901, као професор. Богословије био на допусту и водио управу мана тира, Хопова. = Фебруара. 22. (6. марта) 1904. произведен је за архимандрита, Од 1. јануара, 1910. био је на допусту као професор Богословије и од тоталвремена, као настојитељ манастира Раковца врштио је дулиности дворскота, ајрхимандрита и татријаршкот скевофилакса. Изабран је за Епископа викара 26, новембра 1911. Шотврђен 5. (18.) новембра 1912. за, аррхидецезајнског викара п хиротисан 18. (81.) децембра 1912. тод. На Конференцији Мира, 7 Паризу био је делегат наше државе, За Епископа рорњо-каровачког _ чваоран је у новембру 1920. 7. и краљевским указом од 6. марта потврђен.