Братство

Година У Сарајево, мај-јуни 1932 Број 5-6

Писмо машиновођи Стамену И. који се жали на досаду свога посла

Жалиш се, да ти је досадио твој посао. Сви други послови чине ти се бољи. Џа си смућен и тужан што не можеш да нађеш неко боље занимање. Дуго сам размишљао пре него сам узео перо да ти одговорим. Мислима, сам ге уживљавао у твој положај и у твој посао. Замишљао сам себе на твоме месту, у машини, у тутњу и хуци. Сав гарав и знојав ја сам бодро гледао напред. Иза мојих леђа цео један мали народ: старци, родитељи, деца, кнежеви, дипломати, чиновници, сељаци, радници, надничари. Сви срођени силом околности, и сви стављени у зависност од мене. Разговарају међу собом или са својим мислима. Свак управља своје мисли и чежње ка последњој станици камо је кренуо. Но да ли ће стићи до своје станице зависи од мене, а ја само од Бога. Они и не слуте колико од мене зависе. О мени и не мислв;

и не познају ме. И баш то мени чини радост. Кад ле

смо хтели кренути из прве станице, нико није дошао |