Братство

—_ 74 —

да ме види и упозна. Нико се није запитао: да ли овај човјек није луд, или слеп, или пијан» Гле, ми сви поверавамо животе своје њему! Он је најважнији човек у овом галопирајућем граду, чији становници ми постајемо за неко време. Нико на такву мисао није дошао; и мене баш то неисказано радује. Радује ме то што је толики народ поверио животе своје мени без испитивања; мени, сакривеноме у машини, невидљивоме, непознатоме. И у трепету од радости станем славити Бога:

· — 0 Боже велики и дивни! Олава Теби и хвала, што ви ми дао живот и разум и овако важан посао! Дао си ми посао, који веома личи на твој посао, Боже. Јер п Ти, Господе мој, као сакривен, невидљив и непознат, управљаш једном машином Духом Својим Светим. Твоја је машина огромна; Твоји су путници безбројни. Ти си машиновођ васцелога света. Многи, многи путници не мисле о Теби, не испитују тајну бића Твога, него с поверењем улазе у Твоја кола, и возе се, возе. И то мора да Тебе радује, неисказано радује. Ти знаш, где ћеш дати одмор Твојим путницима, где их нахранити, и где кога скинути с воза. Они истина слабо што знају о почетној и крајњој станици Твога пречуднога воза, али с поверењем улазе, с поверењем се возе, с поверењем излазе с поверењем у Тебе скривеног, невидљивог, непознатог. Хиљаде и хиљаде пута ја те славим и хвалим, и клањам Ти се, свевидећи и свемоћни Створитељу мој и Машиновођо мој. У Тебе јединога се уздам у свима опасностима, пред којима лебди овај мој воз. Ти ћеш ми помоћи, да га доведем до крајње станице са свима путницима на број.

Пријатељу мој млади, какав бољи посао ти желиш» Зар има бољега посла од твогаг Апостол Петар ловио је рибу, а Павле плео асуре. Помисли како је велики И важан твој посао према њиховоме. Па се поклони Провиђењу, које ти је поверило баш тај посао.

Од Бога ти здравље и благослов.

Е. О. Николај.