Братство

19 —

Беседа на Кајмакчалану

Хаџилук националних синова и старих ратника поклони се дубоко на Видовдан кајмакчаланским херојима. Владика Николај у славу великих жртава палих за отаџбину и нацију, одржао је дубоку и умну следећу беседу:

Ова висока и дебела планина добила је и треће оправдање свога имена. Турци су је прозвали Чанком Кајмака прво због снега који се и у топле месеце бели изнад тамних падина њених, и друго због тога што су овчари на овим пашњацима пасли своја бела стада и правили сир и кајмак. Тако је било кроз векове и векове и векове. Али је дошло и треће оправдање имена њеног, скупље од снега и драгоценије од белих стада и кајмака. Кајмак омладине српске, кајмак једне нације положен је на врхове ове ћутљиве планине. И овај сада невидљиви кајмак због кога је планина ова једино ушла у историју и постала позната свету, кајмак што храни душе славом јунаштва у истрајности и пожртвовању, што јача веру, крепи наду и чисти савест, намамио је вас овамо и сабрао са разних крајева државе на овој висини моралној колико и физичкој.

Многе хиљаде имена оних који су погинули овде за правду народа свога исписана су у овим књигама, у овим поменицима, који су читани од синоћ до јутрос, а колико ли је тек оних чије гробове видимо, а чија имена не знамог Сви су они умрли добром смрћу и ако насилном. Јер су умрли за правду свога сељачког народа. Један народни благослов гласи: »Бог ти дао добру смрт!« Да су ови јуначни људи живели још и сто година, ипак би морали умрети, но ко зна да ли би умрли и приближно тако добром смрћуг Погледајте, како злом смрћу умиру данас многи и многи, у свађи око земље, у распри око новца, у пијанству, у болештинама што од греха долазе; и како због малих животних неправди дижу руке на туђ или на свој живот! После живота за правду, мислим, да ништа у свету није веће од смрти за правду. У овоме времену кад многи тако беславно и ништавно скончавају, грозничаво се борећи за сујете и пролазне сенке, наша жалост на овоме славном гробљу обраћа се у дивљење, чак по мало и у завист. Отуда ми можемо одавде довикнути мајкама а сестрама оних који овде леже: