Братство
__ 0
= Не тугујте за њима Као орлови они су пали на овој орловској планини. Са ове планине гледају се косовске планине, под којима се простире поље које претставља један историјски чанак кајмака Као цареви почивају они на овој прозрачној висини. Заиста, и цареви земаљски позавидели би им на овом високом, овом чистом, сунчаном и ничим неузнемиреном почивалишту!
= Да ли им је подигнут споменик, деци нашој — питају ли мајке» Не један, златне мајке синова, него три. Један споменик подигли су они сами својим рукама. Приморани да живе на овој планини 800 дана и 800 ноћи они нису престајали у Бога се уздати и Богу се молити. И у данима затишја они су постројили овај храм — научени од вас вери Божијој — посвећен сада Светом Петру и Павлу, великим апостолима и мученицима за веру Христову. Спријатељени са смрћу, као што обично бива код храбрих ратника, они су морали помислити, да ова црква може бити и њихов надгробни споменик. То се у ствари и догодило. У овој њиховој задужбини пале се кандила, читају молитве и спомињу имена њихова као у задужбинама царева, богољубивих предака њихових.
Други им је споменик сама ова чудесна и тајанствена планина. Кад је Створитељ стварао свет Он, Свезнајући, унапред је знао да је ову планину створио не само за пашу оваца и за хучну песму ветрова него и за споменик славе. Ни песник вере и вштештшва што на Ловћену почива нема овакав диван споменик. -
А трећи им је споменик у душама многобројних поклика, који се из године у годину све у већем броју пењу на ову висину, да се на њиховим гробовима поклоне Богу живоме, без чијег знања ни влас с главе не пада, и да се поклоне витешким душама синова ваших. Као хришћанин ја не бих могао рећи, као што неки говоре: да се поклоне сенима њиховим. Јер видовита вера учи нас да су душе људске права стварност, а тела — пролазне сенке. Никако обратно, како су незнабошци мислили. Ми се клањамо ономе што је бесмртно и стварно, а не варљивим сенкама. Када се пак уздигнемо до ове визије бесмртних душа као стварности, не личи ли вам, браће и сестре, ово место на неки судски трибунал, Који виси над државом нашомг Не осећате ли с неким унутарњим трепетом да ове хиљаде неумрлих душа гледају судијским погледом са ове планине као са престола свога доле у народ, за који
ар а