Братство

_ 05 —

данашњи »Просветин« конвикт, основана је 1856 године а саборна црква, услед несолидне градње, довршена је и освећена тек 1873 године у време херцеговачког митрополита Прокопија Илијева-Бугарина.

Прокопије Чокорило био је свештеник мостарске цркве двадесет и једну годину. Рођен је у Плану 1800 г. а умро је у Мостару 1863 године у 63-ој години живота. Сахрањен је у порти старе мостарске цркве, уз гроб јеромонаха Гаврила Балорде. Умро је у беди и ненаграђен наградама овога света. Али његова дела су му најбоље награде. Па ових дана, кад ће се у мостарској саборној цркви изнети вернима на целивање царска плаштаница, која већ седамдесет година припада тој цркви заслугом Прокопија Чокорила, посвећујем ове ретке њему, Гиљфердингу и Дречу.

У Вел. Буковици, п. Добој, 17 априла 1932.

Вукашин Р. Спровина,. свештеник.

Хроника

Југосталвтта. — Према предлогу техничке секције друштва за подизање храма св. Саве, план ће бити израђен на основу пројекта

г. Несторовића, који ће у последњој инстанцији одобрити Министарствограђевина. | Будући Светосавски храм имаће у основи облик крста, са једним јединим великим кубетом над средином. Ово ће кубе величином својом нешто мало превазилазити димензије кубета цариградске Аја Софије, а ослањаће се доле на саме унутарње углове крста, те тако у унутрашњости храма неће бити никаквих нарочито одвојених стубаца, који би заклањали прегледност. Целокупна висина грађевине износиће око 75 метара. Укупна дужина њена прелазиће нешто мало 100 метара, док ће ширина храма остајати испод те цифре. Предвиђа се да цена довршене грађевине неће прећи апроксимативну суму од 100 милиона динара, од којих би првих 78 до 80 милиона отишло на основну изградњу а остатак на унутарње украшавање и остале завршне радове у унутрашњости храма. Освећење темеља нове грађевине би се пак, према нарочитој жељи Њ. Св. Патријарха, имало извршити 10 маја идуће године, на дан спаљивања моштију Св. Саве.

Тако је и ово питање, подизања православне катедрале престонице, најзад дефинитивно решено, и Београд, који полако све више постаје центар свеколиког Православља, добиће један величанствен сакрални споменик на својој иначе тако маркантној силуети.

Иницијативом нашег Патријарха Њ. Светести Г. Варнаве прослављен је најсвечаније у Београду Спасовдан. Велико учешће народа показује да Београд љуби своје свето Православље и да га религиозно одушевљење не оставља у времену, кад наш народ запљускују са свих страна таласи материјализма, секата и иноверне пропаганде.

21 јуна освећен је камен темељац цркве св. Ћирила и Методија. у Љубљани.