Братство

Француска. — Недавно је прославио 25-годишњицу архи-

пастирског служења Архиепископ Владимир у Паризу, који је указом митрополита московског Сергија назначен да управља епархијом у

Франџуској. - ! У Паризу је приређена изложба икона колекције Золотницког, која се сматра великим уметничким догађајем.

Естонија. — Активност валаамског манастира није се много умањила ни после руске револуције. Валаамски монаси и данас негују иконографију, издају књиге и ревију, те стоје на страни св. Православља. И ако је њихово братство данас бројем много мање, ипак је рад њихов врло интензиван.

Латвитја. — Митрополит Елефтерије, опуномоћеник москов-

"ског митрополита Сергија, одржава везе са автокефалним црквама и

нашом Патријаршијом. Према вестима из Москве, тамо се осећа живљи религиозни живот. Митрополит Сергије живо се интересује приликама руског свештенства у Бесарабији.

чехословачка. — Из Чехословачке допутовао је Епископ Дамаскин и поднео Св. Арх. Синоду реферат о тамошњим приликама.

Како сазнајемо, у Прикарпатској Русији Православље се нагло шири,

те је овај покрет одјекнуо међу исељеницима у Америци. Враћајући се

у своју прадедовску веру, народ даје обилате прилоге за цркве.

Белешке

' + Ђасилиј Михајлович Скворшов, професор Сарајевске богословије, царски тајни саветник, публицист, сарадник нашег листа, умро је 3 маја о. г. Човек необичне енергије, човек рада, организације и дужности, од почетка своје каријере до дана своје смрти сагоревао је у раду за св. Православље. И ако увек световњак, мислио је увек свештенички. Године 1884 свршио је Духовну академију и дошао у Кијев за професора, где је одмах ступио у борбу са сектом штундиста. Отада највећи део своје енергије посвећује сектантима, који су у основу подривали Русију. Уређује листове »Мисионерскоје Обозрјеније«, »Голос Истини« и »Колокол«, који су се у хиљаде и хиљаде примерака ширили по Русији. Име Василија М. Скворцова било је познато у целој Русији. Као организатор мисионарских скупштина много је деловао, те су ове давале увек правилне директиве мисионарима у раду против секата. Био је противник репресивних мера и одбране уз помоћ државних власти. Основао је издавачко предузеће »Колокол«, које је издало око 500 разних књига, од којих око 30 припадају уреднику-издавачу.

Као професор Сарајевске богословије написао је две брошуре против секте адвентиста и то: »Разговор православног хришћанина са заблуделим братом адвентистом« и »О јеврејској адвентистичкој суботи и хришћанској недељи. Његов рад у школи, његово старање за цркву а нарочито руску у Сарајеву, његово велико одушевљење за свету ствар, створили су му велики број поштоваоца у његовој новој Отаџбини. Величанствена његова сахрана у Сарајеву показала је да наш народ цени истинске трудбенике на нашој православној њиви,

Вечан му помен.

„мали молитвеник«. — Једанаесто издање нашег »Малог молитвеника« штампано је у 10.000 примерака. Наше књижарско оделење до сад је штампало 50.000 »Малих молитвеника« у једанаест издања. Последње издање уз коректуре дра Лазара Мирковића, професора теолошког факултета у Београду много је лепше од досадањих,

те га препоручујемо управама школа и вероучитељима на основним и средњим школама.