Братство

= 106. =

јима добрима синови овога века чине обично највише злоупотреба, Зато их и зове Господ неправедним богатством. Сва су ова земаљска добра варљива, јер ће нас у часу смрти сасвим напустити и ми ћемо од њих сви осиромашити. »Кад човека самрт нађе, ништа с собом не понесе, до скрштене беле руке и праведна дела своја«. Ако дакле будемо све дарове овог неправедног богатства употребили на добра дела према својим ближњима који ма какву нашу помоћ потребују; ми ћемо на тај начин стварати себи све више пријатеља који ће нам обезбедити вечне небеске куће, трајније од оних које је себи са толико домишљанства створио несавесни пристав, син овог века који је мудрости имао али не и верности (16, 10).

И богаташ данашњег еванђеља није се служио како ваља својим богатством, јер је био син овог века у пуном смислу. Он је мислио само на свој високо уздигнути друштвени положај, и на сва добра овог века да њих што више искористи за себе и за своје најсебичније циљеве. Кроз такав живот пак он је створио себи саме непријатеље који га на оном свету стално оптужују и муче. Небо му за то с правом одговара: »ти си примио добра своја у животу своме, зато се сад мучиш«.

Има по речима једног тумача св. Писма један закон Божјег царства, по коме све оно што желимо на овом свету, има по овој причи данашњој уплива на наше будуће блаженство. По том закону сваки онај који је сва своја добра и све жеље свога срца ограничио и стеснио једино у круг овог кратког живота, а за вечност није марио, нема више никаквог добра да тражи изнад овог живота. Дочим све оне којима су дани њихови на земљи били пуни беде, невоље, патње и борбе са крви и месом, а са вером и трпљењем, све само ради бољег живота изнад гроба, смрт спасава и одводи их у трајно блаженство. »Никакав слуга не може два господара служити«, вели еванђеље на истом месту. (Лк 16, 19).

Узалуд је богаташ мучећи се без престанка упирао чежњиве погледе горе на Лазара и тражио макар само тренутног расхлађења у огњу. Узалуд се бринуо за својих петоро браће на земљи да не доспеју и они на његово место мучења, јер су исто тако били синови овог века. Небо је остало непомично како на муке богаташеве, тако и на молбу богаташеву који није престао ни иза гроба да мисли на своје присне.

а