Братство

= а =

све што од Бога има, Богу и враћа да нико оскудице не трпи. Ту су првобитну заједницу уздрмале цркви непријатељске силе споља и изнутра, и та заједница заједно са уређеним добротворством је свагдања тежња Христове цркве.

Највећи светитељи, Василије, Златоуст, Никола, Георгије, Димитрије и многи други били су богати па су се добровољно лишили свега богатства да што боље послуже Богу и ближњима. Кад ништа свога немам, све имам, вели ап. Павле (П. Кор. 6, 10).

Свака сталешка разлика и противност која и данас често зјапи као непремостљива провалија и неправда, што више њих погађа, и што је већа, наша је све већа оптужба да смо више синови овога века, удаљени од раја и прве братске заједнице у Христовој цркви, коју су остварили били прави синови светлости. Пазимо, још увек су пространа врата која воде у пропаст, у коју је доспео богаташ еванђеља

ХХ недеље. Прошо В. јанкулов.

Епидемија самоубистава

Угледни немачки научник и професор универзитета др. Д. Милер написао је овај занимљив чланак о епидемији самоубистава.

Самоубиство није природна појава, већ симптом душевне болести, која означава код човека потпуни морални и душевни слом. Сасвим је сигурно да се сваки самоубица налази под јаком аутосугестијом. Он има одређене, иако често по мотивима врло нејасне, тежње да одузме свој живот. Самоубице пате од веома јаког сугестивног уплива, од категоричке заповести, која потиче из дубине њихове нездраве руше. То је знак велике слабости и само у тој великој слабости могу људи драговољно одузимати себи живот. Већина самоубица тежи не само за уништењем тела, већ и душе.

Чежња за самоубиством почиње у оном моменту кад човек не види у животу никаква циља, за који би се вредело борити. Само дело одузимања живота у ствари је завршетак једног компликованог душевног процеса. Самоубиство је! У истини извршено већ при јављању прве чежње, при конкретизовању убеђења да живот нема сврхе. На тај начин физичка смрт је само последица свега тога.

пи