Братство

_ 116. —

по природи, ћутљив и озбиљан; проводи сасвим повучен живот чак и од својих колега. —— Ћестински пре оног страшног догађаја показивао је више добре воље и срчаности од сваког другога, а био је и здравији од других, али после оног дога"Баја, као да га је муња ошинула, он је готово стално обузет меланхонијом. Одлучио је, да не излази више никуда из куће, као што одиста и не излази, изузевши светковином, да присуствује миси. — Најмлађи од поменутих професора Ђеровски, показује више слободе у погледу излажења из куће и воље да се окрепи, али не уступа нимало друговима у начину мишљења. Сви се пак показују много малодушним, и са нестрпљењем очекују царско решење о даљој својој судбини.«

Професори су одлучно захтевали, да буду разрешени од службе у Далмацији, наводећи томе за разлог, осим бојазни по свој живот, још и тај, што су уверени, да је њихов рад на унијаћењу безуспешан, или — како су се они изразили што не могу овде корисно послужити Држави.) — Мишљење пак владиног саветника Б. де Геталди-а у овоме питању било је супротно ономе унијатских професора. У свом извештају од 22710 1821 намеснику Томашићу вели“он: »Иако је заведење грчког Семинара скопчано са многим потешкоћама, ове ипак нису баш такове, да би требало напустити један план, замишљен од владареве мудрости.«

Професори унијатски најзад су предложили влади за унијаћење Православних у Далмацији оне исте мере, које су са успехом у своје време биле употребљене у Буковини, наиме, да се питомци-ученици православне вероисповести из Далмације васпитавају у Бечком конвикту.

=

Унијатски мисијонери тврдоглаво су остали при својој одлуци. Отпутовали су у Задар, и онде чекали царско решење о својој даљој судбини. И решење је најзад стигло. Терлецки и Ђерововски разрешени су били од даљег службовања у Далмацији, и до њиховог новог намештења подељена им је пензија у износу од 500— форинти на главу годишње. Иста судбина задесила је мало доцније и Ћестинског. И он је пен-

1) МеЏа регаџазгопе а! поп ројег аш и тепге зегу!те Јо 5110.

МЕ