Братство

— 126 —

показао се промислом самог Бога као први светао зрак, као освитак опћег спасења, у. рођењу и васпитању жене. Ваљало је већ тада жену вратити, а ваља је и сада, у првом реду домаћем огњишту и његовој омеђеној светињи, здерати са ње све што је на њу ставио порок људски а што је унакажујеи обесвећује, цело друштво људско материјално и духовно упропашћује, па је поставити за свештеницу домаће цркве пред икону и кандило, као што је човек свештеник и проповедник дома Божјег. И баш зато, колики значај, велику предност има православна црква испред осталог хришћанства са својим истакнутим у црквеној години великим празником Ваведења, и сматра га непропустивом станицом у својој црквеној години и њезином духовном домостројству, верујући, да без њега и ње– гова одлучног значаја нема потпуног култа највеће жене, немају своју пуноћу и оправдање Благовести и Успеније !

Крајње је време да увидимо, е је прошло доба, без Бога узалудних упињања људских над општом бедом и немаштином света па чак и на континенту злата, творница и најсмелијих огромних привредних подузећа која се љуљају и руше са страховитим ломом. Цела криза, које су већ и дечја уста пуна, која је, како један велики јерарх наш рече, прави суд Божји, не може се решити сигурно и трајно никаквим средствима за. спасоносно преустројење великог привредног живота без духовног препорода из основа, без чиста живота и скромности појединца. Те врлине ваља да претходе разумној штедњи, коју и наша држава проноси већ кроз све своје просветне установе велике и мале као свој вапај у помоћ, и да претходе корисној и праведној а не себичној примени земаљских добара која су сва Божја. А баш у тим врлинама које треба да потичу из основа, са дна, од појединца и породица, има да предњачи жена, која данас у великом свету још увек предњачи у расипању и рушењу равнотеже привредног живота, у обарању духовних вредности, наравно не без сакривања бедног мужанства. Због слабости овог један хиперационалиста. западног протестанства, Калтхоф, с правом назива савремену културу запада с поругом феминином.

Повесница учи да опће зло сваког доба и друштва погађа жену у првом реду. Највећи пороци као знаци моралног назатка (погледајмо само илустроване листове, сликарске актове и т. д. избијају свагда на жени, као што је с друге стране носилац најславнијих времена, и представник највећих

а а