Братство

—__ 132.

Кад су западни владари истицали начело: »Држава, то сам ја«, Српски цар Душан је у своме чувеном Законику наредио суцима да суде по закону и правди а не по величини Царства Његова и допустио је да се Његови држављани чак и с њиме суде, ако мисле да им је што криво учињено.

Тако племенити, мудри, праведни и родољубиви владари сасвим природно остављали су у души народној силан упечатак кога ни стољећа нијесу могла избрисати. За ово имамо много доказа и у српској и у хрватској историји. Тако нпр. хрватски народ ни за хиљаду година није заборавио народних краљева: Томислава, Звонимира, Крешимира, Петра Свачића и др. иако су завојевачи и туђини свом снагом великих држава и сретстава својих гушили те народне осјећаје. Крв потоњег хрватског народног краља Петра Свачића са Петрове Горе вапијала је кроз народну душу за казном намет господара исто онако као и крв цара Лазе са Косова.

Босна се и данас сјећа Кулина бана и добријех дана а Херцеговина Херцега Стјепана; док Црна Гора не може се ни замислити без Св. Петра Цетињског и Владике Рада.

А тек шта да кажемо о мајци нашој јуначкој Србијиг Та она је као у свему тако и у овоме погледу однијела рекорд не само пред свима Југословенима, него и пред многим другим народима. Србија је наиме готово све своје владаре прогласила светитељима и најљепше им епитете дала.

Сва свјетска историја има само неколико владара светитеља и неколико их са лијепим епитетима. То није зато што и други народи нијесу имали великих, мудрих и заслужених владара, него је то зато, што су ти владари мање саосјећали са својим народима, па је народ више опажао њихове слабости него врлине. Отуд нпр. Босна послије Кулина бана ниједнога се свога владара не сјећа, јер су се отуђили од народа. Отуд нпр. многи византијски и њемачко-француски владари имају епитете који карактеришу њихове слабости. У српском и хрватском пак народу нема ниједног таквог владара, већ напротив готово сви имају најљепше епитете, а многи од њих као што сам малочас рекао, проглашени су и светитељима.

Тако нпр. Стеван, син Немањин је Првовјенчани; Стеван Урош 1 је Велики; Стеван Урош Ш је Дечански; Цар Душан је Силни; Кнез Лазар је Цар и честито кољено; његов син Деспот Стеван је Високи; Деспот Ђурађ Бранковић је Смедеревац;