Братство

—_ 51 —

Наши владари

У историји југословенског народа од почетка до данас истиче се једна нарочито лијепа особина душе народне а та је да су сви Југословени врло родољубиви и од почетка своје историје до данас воле своју државу и своје владаре.

Ово родољубље народно огледа се у томе, што наш народ изванредно воли своје село, своје суграђане, своју земљу и свој народ па зато сав узима најживљег учешћа у свима мијенама и појавама живота народног и државног.

Један наш одлични педагог вели да и оно наше чувено партизанство у основи својој потиче из родољубља, јер ми сви од најмањег до највећег хоћемо и желимо да за добро државе и народа што више допринесемо,

Наши историчари и научењаци рјеђе су се бавили овим лијепим особинама народним. Они су зар под утиском тешког робовања и готово несавладљивих препријека и потешкоћа. народних били више или мање песимистички расположени па су кроз црне наочаре гледајући ријетко када износили добре, већ су радије износили слабе стране народне, којих сваки човјек и сваки народ па разумије се и наш народ у извјесној мјери има.

Странци као да су боље уочили врлине нашега народа. Јер нпр. енглески премиер Лојд Георгије, када је за вријеме рата поздравио српског принца Регента рекао је између осталог и ово: »Српски народ пјева својим поразима. А народ који пјева својим поразима, тај је народ бесмртан.« Енглески премиер а на уста његова и сав његов енглески народу оно вријеме, није ову оцјену дао ни из какве сентименталности, већ је хтио да тим нагласи велико родољубље и у овоме оптимизам српскога народа у страшном времену свјетског рата. И доиста српски народ послије Косовске погибије и Арбанских мука није посуо главу покајничким пепелом као какав вјерски фанатик или предао се нирвани као Индијанац, већ је пораз витешки признао али и мушки одлучио да га освети. — Зар то није скрајњи оптимизам»

Али за сву нашу историју ми имамо да благодаримо колико родољубљу нашега народа, толико и још више дугујемо нашим народним владарима, који никад нијесу дијелили себе од народа као што ни народ није себе дијелио од својих владара.