Братство

= 130. —

пронесе у глорији кроз цркву и друштво што обилатији рад што боље уређеног женског монаштва. Ово је код нас још у повоју, родило га је одмах наше уједињење, и већ је на добром путу. Од женског монаштва, од његових светлих првина и здраве привлачности данас, имамо право да очекујемо најздравије и најбоље плодове. Наше још неунакажено женскиње, место да се слабачко навезе на узбуркану пучину да га запљускују и сломе прљави вали мора живота, и да потискује муш киње са његова богомодређена места у тој борби са тим валима, није ли прикладније да његов бар део са јачом снагом ума и срца самоћу сумњиве вредности на улици и у свету замени чистотом и светошћу монашких девица до гроба свога у служби Богу и ближњима, и да на тај начин поврати иконски лик свој негдањи и да учврсти опет као некад ненадмашно достојанство свога љупког бића! Колико би ово само допринело унутарњем складу, привредној равнотежи и духовном процвату нашег друштва као некад!

И сам Апостол с нагласком вели: »која је (девојка) неудата, брине се за Господње како ће угодити Господу да буде света и телом и духом (1Кор. 7,34). Има ли чега идеалнијегг

Мерила за правилно пресуђивање живота и рада наше цркве као чисто духовне установе, могу бити само духовна. Јер наша црква не шуми заповедничким тоном световног властодршца, нити блешти заводљивим сјајем световних држава, она је мученичким венцем увенчана црква љубави. Она и у рукополагање својих изабраника од најмањих до највиших, уноси смисао мучеништва и херојског истрајања. За то су успеси наше цркве махом невидни, не подлежу толико чулима, колико духовном пресуђивању: „царство мог н'КС тв 8 аТра сегкр“, (Ј. 18,36).

Кад је на западу зло превршило све мере, његов реформатор је у своме монашком огорчењу разочарењу рекао страшне речи: »отпе тајшт ех топасћо«. У новој ери наше цркве биће прави знак њене величине и њезина значаја, ако се што пре узбуде могло рећи: »отпе Бепшт ех топасћо,« све је добро од монаштва. Женско монаштво пак има да појача верски живот целог женскиња као темељ нашег духовног процвата и лепшег живота. На том стварању монаштва има да дела наша црква, у том правцу има да развије што живљу делатност наше катихетство у основним и средњим школама, то је

прави смисао нашег Ваведења. Прота В. јанкулов

а