Братство

= 122 —

родитељку. Слично се догађа и хришћанској вери,

духовној матери свих хришћанских народа. То јој

се догађало од њезине појаве у свету. Њу су кривили за све они који нису умели ни хтели себе да

криве. Још у другом столећу пише о том свети Тертулијан: „Ако се Тибар излије, или Нил не излије преко својих обала, ако небо откаже свој дажд, или море опустоши земљу — одмах се раздаје крик: хришћане пред лавове!“ Тако се данас у Русији раздаје крик против вере Христове због лоше економије, у Шпанији због лоше политике, а у Америци ето због незапослености многих милиона људи увек исти крик: хришћане пред лавове!

А ти знај, следбениче Христов, да ће гоњени надживети негоњене. У свету никад ниједна вера није тако гоњена као хришћанска, и јуче и данас и сутра. За хришћане то није ништа неочекивано, јер све је то предвидео и предсказао Спаситељ наш, и на све оптужбе и на сва гоњења унапред је одговорио вернима: радујше се и веселштше се!

Истина, је, да је хришћанска вера од увек учила људе да раде. Апостол Павле пише: ко не ради да не једе. Али вера нас је наша учила да радимо оно што треба а не оно што не треба. А колико се у Америци нарадило што не треба свету, то ти сам гледаш очима својим. Тај сувишак производње није дошао од маније за радом него од маније за цоларом. Наша вера проповеда не само рад него уз рад и страх Божји, и милост, и братољубље. Кад се пак рад опдреши од свега осталога, што га чини благородним и човека достојним, и веже искључиво за новац, онда он као и свако проклетство доноси пустош свету, не мању него потпун неред. Ја никад не могу веровати, да рад, ма колико велпк био, може бити опасан по људе, ако је он нераздвојно спојен страхом од Бога, са милошћу и братољубљем. Нити је благословен рад доларољубца ни милост лениваца. Закон Христов у целини — а не одвојене заповести — представља савршенство, као дрво са многим гранама и плодовима, а не једна одсечена грана што се осуши. Знај да је закон Христов камен

А