Братство

490

»Никада се нећу подићи са Твога гроба чедо моје, никада нећу раба Твоја престати да роним сузе, док и ја не сиђему ад, јер не могу трпети да се оделим од Тебе Сине мој «

9. »Никада се од сада неће мене дотаћи радест« — говораше непорочна ридајући; »светлост моја и радост моја зађе у гроб, но нећу га оставити сама, умрећу овде и сахранићу се: са њиме.«

»Чедо моје, исцели сада рану душе моје« — вапијаше Пресвета сузе ронећи, »васкрсни и утоли мој бол и жалост, јер можеш Владико, што хоћеш то и учиниш, мада си се вољно и сахранио.«

Господ тајно рече Матери: »о како се од Тебе сакрила бездна милосрђа. Јер матер моју хотећи спасти умро сам, а и васкрснућу и тебе ћу узвеличати као Бог неба и земље.«

»Опеваћу човекољупче твоје милосрђе и поклонићу се Владико богатству милости Твоје; ј] р хотећи спасти своје саздање, поднео си смрт« — рече пречиста — »но васкрсом својим Спаситељу помилуј нас све.«

Покајни народ

Патријарх српски прогласио је ову годину Покајном Го– дином. И позвао је народ и старешине народне на покајање. У добри час! У најбољи час, и ако у дванаести!

Као будни крманош на лађи светосавске цркве паш Патријарх спазио је опасност и зазвонио на буђење. Нека му је хвала на стражарској будноћи, на старешинској опомени, на очинском савету.

Позивач је позвао; на позванима је да се одазову. Будилац је дао знак за буђење, на успаваним ја да чују и да. послушају.

„Речи нашег Патријарха живо нас подсећају на узоудљиве речи пророка Јоила, викане некад у уши успаваном и од Бога отпалом народу израиљском; Опашитше се и плачише свеште– ници. Рибајше који служите у олтару... Наредите пост, огласшпе празник, скупште старешине, све становнике 36маљске, у дом Господа Бога својега, и вапијше ка Господу!

(Јоил; Т, 13—14.) х Да ли смо и ми успаваниг За мале ствари нисмо. Али смо успавани за велике ствари. Будни смо за царство земаљ-

ја %