Братство

ско, али успавани за царство небеско. Строго чувамо пролазне“ вредности, као некад фарисеји суботу, а непролазне лако упуштамо. Бринемо се о многоме маловажноме, као Марта, а за Маријин пример не хајемо. 1:

Презрели смо оно што је главно и забринули за споредно Одиста презрели смо главно и свом снагом бацили се на споредно. Зато нам и споредно иде наопако. Занемарили смо господара а гостимо слугу господарева. Тиме смо учинилл незадовољним и господара и слугу. Душа је главно а све друго је споредно. Душа је господар а тело и сав телесни свет слуга душе. Људи су обрнули ред наопако; зато им је све пошло наопако.

Прво се мора душа нахранити. Онда је сасвим лако за телесну храну. То је јеванђелски поредак. Ко год пође супротним поретком, осуђен је на две глади: телесну и душевну. Не сведочи ли нам то данашња гладна и крвава Русијаг Старешине данашње Русије одрекли су и Бога и душу, и сву бригу и сав труд уложили су на то, да тела исхране земаљским хлебом. И резултат је — глад. Да не говоримо о глади душевној — не, то и да не додирујемо — него телесна глад је резултат њихове огромне бриге и труда кроз пуних петнаест година. Људи су одбацили све друго и дали се само на то, да напуне стомак. И не могу да га напуне. Не да им се. Увређена Вишња Сила не допушта. Свевишњи Бог благословио је један поредак, и не може бладословити томе супротан поредак. Благословени поредак гласи: Иштише најпре царства Божјега и правде његове, ш ово све остало — све ће вам се додати. Челик ћете лакше главом сломити него ли овај поредак обрнути, без вечне смрти своје.

Но није само међу безбожницима руским глад, глади очајање, него међу безбожнилима целога света. Где год се дрско и тупоглаво дигла буна про"ив оног божанског поретка, завладала је глад и очајање. Гладују подједнако и они који једу и који не једу. По речи пророчкој: /ешћеше и нећеше се насштити. Несрећни су подједнако и који имају и који намају. Немоћни су подједнако и наоружани и ненаоружани. Сви који се светим крштењем крстише па крст изневерише подједнако су данас и гладни и сиромашни и немоћни. Сви који на. Христа зинуше, јаучу од бола као да су зарили зубе у своје месо. Сви који се направише мудри насупрот Христовој мудрости полудеше и у лудилу своме хватају се сада за траву да би се зауставили при сурвавању у понор. |