Братство

а

45

Заплачимо се пред Њим; неће нам се насмејати као што чине комшије наше. Загњуримо лице своје у руке Његово; неће нас отурити као чевек коме је дах у носу, него ће нас као Бог помиловати и опростити.

Не одлажимо то, јер нас горка смрт може преухитрити. Кад ћемо то учинити, ако не у овом омчитом времену, када одрешени од Христа хитамо у понор брзо као на свадбу, хватајући се притом један за другог, како би у друштву слободније се сручили у ждрело паклаг Кад ћемо се користити спасоносним пакајањем ако не у овој Покајној Години, која више од других година подсећа на Његов крст и на његово: васкрсење»

Рушевине манастира Давидовке (округ пријепољски Зешска бановина) (Фото Радуловић. Пећ)

Благо народу, који се ма у дванаестом часу покаје и понизи пред Господином Богом својим. Узвисиће га Господ Бог високо изнад много других народа и венчаће га славом неувелом.

Народ покајан исто је што и народ спасен. Јер без покајања нема спасења. Народ покајан исто је што и народ силан. Спасење и сила му је у Створитељу његовом, који га неће презрети. Него ће га узети руком Својом као мајка уплакано: дете и отрће му сузе, и извешће га на прави пут.

Још покајан народ значи подмлађен народ. Надживеће народе непокајане, и име ће му бити славно међу племенима: земаљским и међу народима небеским.