Братство

__ 46

О кад би мој и твој народ био тај покајни народ! Звезда јутарња међу свима створењима Божјим на земљи! О колика радост, колика слава!.

Боже дај!

»Покајни народ«. Еписков Николај

_ Ускрс код гладних

Група младежи, која је са полетом, настојањем и трудом створила »чашу чаја«, тачније »три часа одмора« за незапослене, одлучила је да организује заједничко мрсење“) за своје питомце. Код мене су зазвонили и позвали ме на ту свечаност.

— Неизоставно дођите, — додаде стидљив и сретан девојачки! глас.

— Надамо се, да ће бити добро.

Дан је био влажан и хладан. У великој специјалној сали већ се скупила гомила. По преврнутим оковратницима на чисту страну, код неких, по заштопаним и очишћеним капутима и панталонама и зализаним косама, — уопште по свему притегнутом, да би се постигао у колико је год то могуће празнички изглед, могло се закључити, да су тај дан очекивали, за њага-се припремали.

Ја се прогурах кроз гомилу и стадох у врх сале. Овога пута свечаност се изводила не у скромној обичној просторији, него у двема свечаним салама, које су за ту прилику биле сједињене. Вршене су последње припреме. У узбуђеним лицима младежи било је нечег предиспитног, свечаног, У углу је пред иконом горело мало кандило. Свештеник је чекао у ускршњој, плавој, позлаћеној одежди. Уздуж су се протезали дугачки столови са прибором, — на сваком корпа са по четири велика комада хлеба са кобасицом и рибом, по мало »закусног« хлеба са харингом, повећи комад ускршњег хлеба, по два јајета, печење и бисквити. Сирне пасхе“) биле су постављене одвојено, њих су морали делити сами гости. Изглед је био свечан, обилан: није могуће било поверовати, да би се то све могло појести за један оброк.

Све смо се бојали, приповедала је једна од госпођица, да ће бити мало и незгодно због овога, звати људе, — који

#) Дани кад се почне мрсити #) Ускршњи бели мрс

а