Братство

102

Сахрањен, Христе, сатиреш царства Адова, а смрт смрћу умртвљаваш, и од пропасти ослобађаш рођене на земљи.

Божја премудрост која излива струје живота, залазећи гроб, оживотворава оне који су у најкрајњим адовим местима. Да бих обновио човечју разбијену_ природу, рањен сам вољно смрћу тела, не мучи се мати ридањем..

Зашао си под земљу свећњак правде, и мртве си подигао као из сна, одагнавши сву таму која је у аду.

Зрно двојераслено (са две природе), природо- животно да"нас се са сузама сеје у недра земље, а изникнувши обрадоваће свет.

Уплаши се Адам када је Бог ходио у рају, а радује се ономе који је сишао у ад, пре пали а сада подигнути.

Приноси ти жртве суза Мати твоја Христе, телом положеним у гробу, кличући: Чедо устани као што си прорекао.

Сакривајући Те, Јосиф, побожно у новом гробу, поје Ти, "Спаситељу Бога достојне погребне песме-помешане са ридањем.

Гледајући Те, Слове, Мати Твоја прикована гвозденим клиновима за крст, пробада душу клиновима горке жалости.

И стрелама.

Мати гледајући Те, насладу свега, где се напајаш горким

пићем, горко облива лице сузама.

Љуто се рањавам и раздире ми се утроба, Слово гледа јући Твоје неправедно заклање, говораше пречиста у плачу.. Како ћу затворити слатко око и Твоје усне, Словег А.

како ћу те достојно мртвих сахранити 2 Ужасавајући се повика Јосиф.

Јосиф и Никодим сада поју умрломе Христу надгробне песме, а са њима поју и серафими.

Под земљу залазиш Спаситељу, сунце правде, зато се луна (месец), која те роди, помрачава жалошћу, лишена твога гледања.

Ужасава се ад Спаситељу, гледајући Тебе животодавца» где тражиш Његово богатство и подижеш мртве од века.

Сунце сија јасно по ноћи Слове, а и Ти васкрсавши светлиш јасно после смрти, као од свечане дворнице.

Земља примивши Те Створитељу од недра, обузета трепетом тресе се Спаситељу, пробудивши мртве потресом.

Никодим и благообразни (Јосиф) помажући Те сада на нов достојанствен начин Христе миром, повикаше: Ужасни се цела земљо !

па