Братство

__ [4]

Достојно је величати тебе Саздатеља свега, јер Твојим «страдањима имамо ослобођење од страдања, избавивши се од пропадљивости.

Ужасну се земља, и сунце Спаситељу сакри се када си Ти Христе незалазна светлост зашао телом у гроб.

Уснувши Христе природно-животним сном у гробу, и из тешког греховног сна пробудио си род људски.

»Једина од жена без бола родих Те чедо, а сада Твојим страдањем трпим неисказане болове« — говораше Пречиста.

Прашња Њ. Св. Пашријарха (Фото Корзо, Сарајево)

Ужасавају се Серафими гледајући Те, Спаситељу, горе неразлучна са Оцем, и доле мртва прострта на земљи.

Храмовна завеса раздире се од Твога распећа, (небеска) «светила, Слове, сакривају светлост, када си се Ти сунце сакрио под земљу.

Ти који си у почетку једним мигом утврдио круг земље, жао смртан човек без даха зашао си под земљу; ужасну се небо од призора.

Зашао си под земљу, Ти који си руком својом саздао човека, да свесилном моћу од пада подигнеш чете људи.

Ходите запојмо умрломе Христу свети плач, као некада жене Мироносице, да са њима чујемо и (поздрав): Радуј се!

Ваистину си Ти Слове неисточиво миро, зато Ти и приношаху као мртво живом миро жене мироносице.