Братство

—_ 154 =

са делима Толстоја и Достојевског. Као и ови великани, Тургењев је велики реалиста и то у руском смислу ове речи, који се потпуно коси са доктрином француског натурализма. Не слика човека као пасивни произод слепе и механичке природе, него као живог створа са живом душом, чије патње изазивају живу симпатију. Баш у томе погледу Тургењев је много задужио западну књижевност, јер је давао дотичне савете таквим мајсторима, као Флобер, који је, према Мопасанову изразу, »чуо Тургењевљеве беседе са верским страхопоштовањем«,. или браћа Гонкури, од којих један, Едмонд, признавао је да их је баш он учио, како мора уметник да слика љубав, или Доде, који је уверавао да Тургењев »седи на његовом Олимпу у рангу његових богова«. Али Тургењев се зауставио на уметничком реализму и конгениалној симпатији. Толстој није се задовољио тиме. Унео је у уметност ону велику забринутост, која никад не напушта човека са оштром савешћу чим постави питање о свом моралном позиву и неизвршеној дужности. Још даље је отишао Достојевски, јер за разлику од Толстоја. није се зауставио само на питањима, него нашао јеи у одговоре. И то је њему пошло за руком с тога, што се издигао на такву метафизичку висину, одакле, према његовом сопственом изразу, настаје очевидним да светом управља Бог и његови закони. На тај начин и ако се лично Тургењев, Толстој и Достојевски нису слагали, уметнички и филозофски, они се узајамно допуњавају. Тургењев почиње, Толстој продужава а Достојевски завршава. Евгеније Спекторски

( педесеттодишњици Сарајевске Богословије (1882—19352)

Озбиљнији корак за оснивање једне стручне богословске

школе учињен је тек оснивањем Бањалучке богословије, која је за девет година свога постојања дигла лијеп број спремних свештеника и народних учитеља.

Обично се мислило да је Бањалучка богословија основана инцијативом бањалучких Срба, чија је црквена општина била тада најугледнија и најбогатија у Бос. Крајини, да је њихову молбу и преставку у ту сврху добро а босански метрополит Игњатије драговољно прихватио те у споразуму с њима осно–

а