Братство

= 174 =

одоцниће друговима и они ће отићи без њега, а да остави јевреја без помоћи, не дозвољава му савест. Дуго се колебао Артабан и најпосле је сажалење победило.

— Ти си Сам, Љубав — обратио се мислено Артабан Новорођеном Цару — Теби се не може служити без сажалења у срцу.

Прошло је много часова, док се јевреј опоравио. Било је подне: друговима је било доцкан. Јевреј је ипак утешио Артабана: »Ја не знам, да ли се родио Месија, но ако се Он родио, онда је то у Витлејему. Нека су твоји другови отпутовали. Ти спреми сам караван и путуј у Витлејем«. Артабан је тако и учинио. Продао је један камен, добио је небројене новце и кренуо са караваном у Витлејем. Дошао је тамо. Опет је одоцнио. Марија са Исусом отпутовала је у Египат а на улицама Витлејема настало је клање. Иродови војници убијали су децу. Домаћица куће, у којој је Артабан отсео, била је мајка детета и молила га је да јој га спасе. Обхрван сажалењем, Артабан је узео други камен и предао га вођи одреда да поштеди малишана. Остао му је један камен. С њим је Артабан тражећи Цара правде прошао многе земље. Свуда је било много ада, страдања, болести и Артабан је свима помогао. Некоме је помагао ласкавом речју и утехом, некоме новцем од првог камена а некоме знањем медицине. Било је прошло већ три– десет година Чуо је Артабан за Исуса Христа у Јудеји и рекао:

— Он је то. Поћи ћу, поклонићу се Њему са последњим каменом.

Дошао :е Артабан у Јерусалим. Исуса Христа водили су на Голготу. |

— Опет сам одоцнио! — узвикнуо је од. бола и похитао: на место казне. Пут су му препречили војници. Они су водили девојку необичне лепоте. Она се бацила пред Артабана, обухватила његово кољено, молећи га сузних очију:

— Тебе је сам. Бог послаб, Ти си по оделу мој земљак. „Ја. сам сама овде у туђем граду и. мене продају у "робље за дугове мог покојног оца. Спаси ме! Осим тебе ја овде не„мам заштите. |:

Стегло се срце Артабаново | од туге. Бле али Теби, Господе, мој дар, јер си ми је Ти послао. Нека буде воља Твоја!« Предао је Артабан и последњи камен. У тај мах затресла се земља, заљуљеле су се. зграде. Одозго са суседне куће

и