Братство

__ (л —

као подворење светлости да ступи у тремове палате. Она ће заиста доћи, али чим закорачи прошаптаће: »Овај час унишла сам кроз гвоздене решетке тамнице. Обасјала сам бедног станара у собици на тавану, кроз разлупане прозоре прошла је моја струја и осветлила сам чило и радо дроњке сиротиње жао и ове мраморне стене«. Зори не можете криза подрезати ни присвојити само себи златасте зраке сунца. Колико ли простора обиђе светлост чинећи добро! Из даљине милионе миља излева се из сунца, из још више удаљености од звезда некретница. Светлости! Зар ти није доста посла у твом дому, зашто да путујеш тако далеког Зраке као гласници долазе нам из бескрајних даљина, столећима путују да к нама стисну. Мисија њихова ипак није завршена, јер сијају и световима. још даљим од нас.

Тако и ваздух допире посвуда у свету. Силази журно у дубоке мајдане, пење се на алпинске врхове. Ма да људи свакојаке лудости чине да ваздух спутају и спрече му приступ, он ипак допире до огњишта грознице и хлади чело болеснику.

А вода, гле како капље из сваког квадратног милиметра наоблаченог неба, плави цесте, јури кроз прљаве јарке, упија се у жедно тле. Посвуда је очевидна њена вредност.

А ко би могао џиновске руке ватре оковатиг Ко би на њу порез ударио» У сувом грању, што га је сирота жена сабрала по шуми, гори ватра једнако весело као у палати краљевој.

Тако и благодатна сила Христа посвуда продире, оживљава и добро чини. 5

(Превео Шр.) Ч. Спурион.

О карактеру религиозног сазнања

Религиозно сазнање има нарочите особине. Бога није потребно доказивати, т. ј. доказивати тако, како се то доказује геометриски проблем. Иначе неверници уопште неби ни постојали. Сам карактер сазнања је друкчије природе. Знање геометриског проблема ни у чему не обавезује моју вољу, моју личност. Напротив познавање Бога обавазује. (С тога су тако често људи и »волели више таму него светлост«. Тада се саз=

нање помрачује и гаси.

ен