Братство

= 35 =

«стању људи очајаваху, утапајући своје идеале у сладострасним забавама. Њихов дух, немајући моћи за узвишено и небеско, -тражаше богове на земљи: међу животињама, па и мртвим предметима. Више него икад пријетила им је духовна смрт. Она дамокловски стојаше над њиховим главама, у доба кад Син Божији имађаше сићи на земљу, да обожи људе и спасе их проклетства и смрти. Спас се узалуд очекиваше од земаљских бића. Стога очи изабраних умова бијаху уперене горе, к небу. "Отуд је спаситељ могао доћи. Отуд само сунце је могло озарити грешни људски род. Јер, међу људима не бијаше никог, ко би толико био моћан и безгрешан, да и друге ослободи. и спасе.

Међу изабраним умовима, који чежњиво ишчекиваху долазак Спаситеља, бјеше и дјевојка Марија, из племена Јудина, од кољена Давидова. Царског поријекла, па ипак скромна, завјетована Богу, проводила је дане у посту и молитви. Таквим животом она се узвиси до највеће чистоће и моралног савршенства, поставши достојном, да дође у непосредни додир са чистоћом божанства; да буде колијевка Бога Логоса и постане Царица неба. И баш на Њу, облагодаћену св. Духом, паде избор да буде »сокровишче слави Божија«; мати Бога живога, »двер «спасења«, посредница искупљења.

О Пречиста! Гаврил, благовјесник нашег спасења, само Тебе поздрави: »радуј се, благодатна, Господ је с тобом! Јер Твоја душа би чиста као кристал, као роса што пада на високе планинске врхове Јермона и Кармила, »свијетла као сунце и изабрана као мјесец« (Соломон). Ти би узвишенија и чистија од сваког земаљског бића; најлепши цвијет цјеломудрија и невиности, у коме се споји небеска светост са земаљском непорочношћу; бесмртно — смртним; божанско — с људским. Јер, нико од оних, који су везани тјелесним похотама и сластима није достојан, да ти приђе, приближи се, или служи Теби, Царе Славе, пошто Теби служити велико је и страшно и самим небеским силама« (Молитва на Херувици). Стога само Тебе, Пречиста, удостоји и уздиже благодат св. Духа, да у Себе примиш Свога Творца и Бога. Тебе, Богоневјесто, изабра Свемогући, између свих земнородних, да у Себе примиш Њега, Који је, по ријечима св. Андрије Критског, »давалац сваке радости, Господар сваке власти, Син Оца светога, Који се у вјечности родио од Њега; Који је на небу сав у њедрима Оца и на земљи с Тобом У утроби«. Он, Који све испуњава, усели се у Твоју утробу,