Братство

__ 14

"љубави: на земљи не може нико да буде судија преступнику пре него што сам не увиди да је и он, грешан човек, исто -онакав преступник као и онај што пред њим стоји, и да је он „могуће пре него ико други крив за преступ оног који пред њим стоји. Јер када би те сам закон земаљски поставио за његова судију, учини у том смислу колико год тије могуће. Преступник ће тада отићи и самог себе много теже осудити него твој суд.

У царској Москви је некад један одличан криминалиста одветник овако правдао своје јединствене успехе код суда: »ја прво пробудим Бога у мом клиенту, па га овај брани«. Ово може да учини само састрадална самилост са пробуђеном свешћу -о грешности и кривици.

Оволика љубав и оволико милосрђе са свима људима па и са свима тварима које пате с нама због наших грехова, док Христос никад није познао греха, код Христова гроба ваља да добију свој највећи напон, своју највећу делотворну силу па да сви покајну годину па и цео живот свој докрајче у највећој слави Божјој, у највећем богоугодништву.

Христос нарочито воли ово наше милосрђе и тражи га. Духом Светим надахнути пророк предвиђа овакав прекор за сву немилост људи засведочену према њему: »срамота је сатрла срце моје, изнемогао сам; чекам, хоћели се коме сажалити али нема никога; хође ли ме ко потешити, али не налазим«, (Пс. 69, 20) »Опомени се муке моје и јада мога, пелена и жучи«. (Пл. Јер. 3, 20).

Можемо ли дакле пребродити сву страсну седмицу, сва човекољубна настојања цркве у њој, без милосрђа, без велике љубави и без потпуног праштања, без састрадалног узимања на се кривице оних који су нам зло какво нанели, како је то јединствено, дубоко и дивно проосетила код Христа богоносна словенска душа руска! Не можемо. Ко те љубави нема, није Христов у правоме смислу његову, за њега је Христос узалуд страдао, умро и васкрсао, тај покајне године није имао, тај је невидно мачем Христовим одсечен од свете заједнице Богу милих покајника и подвижника, иако је видно у њој!

Велика је била вера Христова у крст када га је понео и када се дао распети нањ за нас. Знао је он и осећао да се једино кроз крст спустио до најнижег дна наше грешности и нашега пада, да нас подигне, освети и привуче на своје бо"жанске груди као најистинскији наш састрадалник и брат. Без

– =