Братство

= 5) —

наша око сунца Зашто хуји сиње море и удара силно о бре-

говер Зашто теку потоци, реке велике и мале у море, и зашто

се као пара подижу опет у мутне и страшне облаке» Зашто рађа земља стално плодове поред мраза, буре, сунчане припеке кад јој све наноси штете, квара> Шта мислите -— пита један мислилац — да ли се бадава муче звезде на небу и невидни делићи у воденим капљицама Дали бадава прозује планете у свемиру по дугим путевима својимг Бадава ли тегле ратари за плугом, бадава ломе своје тело, троше своје здравље и губе свој јадни живот раденици у рудокопима и мрачним подземним дубљинама 2 Је ли све то пуста игра ћудљиве судбе, све на крају крајева низашто > Све зато, да празна обмана овог живота одхуји, одзврји без икаког плана и циља у недоглед, у једно

велико ништа > Не, не, вели исти мислилац, Бог је створио све,

Бог о свему што је створио, помно и промишља. Све што јесте, има своје зашто, а све се превија и измара у мукама, да настане бољии вечни живот.

Често се и сами питамо у слабим тренуцима којих је много: нашто све жртве, молитве и службе наше, сва веровања наша, жеље и уздања, сузе наше и разочарања Да ли је све само зато да се поред краћег или дужег отимања нашег о овај варљиви и пролазни живот претворимо у прегршт праха па да нас за навек нестане» Не, никако не! Све што чинимо по Божјој вољи и у славу његову, свака молитва вере, сваки откуцај саосећајног срца нашег, сваки вапај душе наше ка Оцу небеском, свако искушење којем смо одолели с вером, свако лишавање наше и упињање да учинимо добро, све крстоноштво наше до утиснуте нам у руку воштанице на самртном часу, па најзади све распадништво наше у утроби земље, заједничке матере наше, све нас то само прекаљује као у огњу. Све нас постепено препорођа у сунаследнике Христове у вечно блажен ј области новог света који ће доћи.

А тај дан и час, та кончина века све да нико не зна ни ми, ни анђели, када, неминовно ће доћи. Тада ће Господ услишати сву патњу векова и векова у учиниће јој крај. »То ће бити кад се земља последњи пут окрене око сунца и последњи пут позна запад свој; кад се роди последњи човек на земљи; кад одјекне последњи болни уздах«. Тада ће се Онај који је узек био и кога ће увек бити, подићи са големог престола и биће остварено дело виђење Јованово: »ево све ново творим, све старо прошло је«. И тада ће се све времено кроз страшне

ПН