Братство

Ријеци (с огранком Вешовића) Бојовићи, Протићи у Горњој Нахији, Поповићи у Доњој Нахији и Поповићи у Шекулару и Великој. Најстарији свештеник којега традиција памти као старјешину племена јесте Арсеније Ракетин. Његови потомци Ракетићи односно Поповићи и Вешовићи набрајају до њега осам пасова. Предање говори о њему као савременику и братоножићког војводе Пеја Станојева, чије се име налази у подацима Млетачке архиве, у другој половини 17 вијека (Јов. Томић Црна Гора за морејског рата.) Њему се као »глави племена«. обраћа паша Махмутбеговић с пријетњама и порукама за харач, а главари племена за савјет и одлуку. Он, по договору с првацима, одбија позив за предају и рјешава се за борбу,. причешћује и заклиње Васојевиће, па са два Вука даје битку и туку Турке). Њему предање приписује да је први био подигао стару племенску цркву на чијем је темељу подигнута. садашња црква у Лијевој Ријеци. У његову потомству нијесу престајали служити свештеници насљедним редом. Истакнути су били поп Милутин, прота Милош, поп Саво, први племенски капетан (за вријеме св. Петра и влад. Рада), доцније поп Дмитар,. који је погинуо пред војском у борбама с Турцима око Морачког“ Манастира (1877).

Вриједи задржати пажњу на предања и пјесме које се“ још чувају у народу овога краја о поменутој битци Васојевића. са Турцима под вођством свештеника Арсенија Ракетина и јунака Вука Брајошића и Вука Вујичића. По традицији племена за спомен те побједе узета је завјетина и прислужује се на дан св. Александра Невског. Пјесме казују како је Мустај-паша. Махмутбеговић кренуо с војском »да усуди племе Васојево.«Из свог логора под планинама Комова он шаље писмо у Лијеву“ Ријеку попу Ракетићу:

»Како књигу на рукама примиш, покупи ми од земље главаре

и доведи мени на предају !

Па покупи дванаст ђевојака,

од добријех кућа и оџака,

за мојијех дванаст пашајлија ! И доведи Брајотића Мару,

да је љуби црни Арапине !

А мене ћеш младу попадију, попадију попа Ракотића,

да је паша под шатором љуби,«