Братство

= 55

да га убију, и они му западну у засједу и убију га у Шеремету' код Мурине. Синови попа Пера, пресељени у Доњу Нахију (Буче); поп Милош и поп Лука Бојовић, били су исто тако истакнути: прваци у племену, познати као борци против Турака у одбрану народнога имена и народне вјере. Узимали су учешћа у' покретима Карађорђева устанка и водили васојевићке чете на Суводо (1809). Овакав пад на народном ослобођењу платили су од Турака својим животом. Попа Милоша домаме у Гусињу на пријевару, као ради умира у народу, и ту га објесе (1819),. а протопоп Лука био је убијен приликом једног четовања у Старој Србији (код Сјенице). Свештеници из породица Бојовића: запамћени су због свога отпора муслиманизирању Васојевића и Србљака у Нахији. У чувању православља и народнога имена, и иначе као прваци племена, познати су још прота Јован, поп Стеван, прота Аксентије (у Горњој Нахији), и поп Јанићије (у Доњој Нахији). И данас Бојовићи имају у Васојевићима и по Србији свештеника из свога рода. Од других братстава особито је значајан по свом политичком раду у Васојевићима старје– шина Ђурђевих Ступова, споменути игуман Мојсија Зечевић савршеник митрополита Петра 1и Петра [ Петровића-Његоша. Њему се много дугује за повраћај »потурчењака« у своје племе; Познат је иначе са својим везама с Његошем и Св. Петром. Доста је учинио у подизању народне свијести у долини Лима и у раду на спајању Васојевића с Црном Гором.

Запажени су по своме раду у народу такођер игумани Ђурђевих Ступова, Јанићије и Никодим Зечевић, рођаци и сљедбеници Мојсијеви. При завођењу црногорске државпе власти у Нахији као прије у Лијевој Ријеци, свештеници постају командири војних јединица и судије (капетани). Такав је на пр. поп Зарије Протић, који је у више бојева командовао батаљоном и био племенски капетан. Исто тако поп Јосиф Поповић са Заграђа, поп Василије Поповић у Шекулару и други. Улога свештеника овдје као војних старјешина и главара јавља се у многоме као одјек црногорскога теократизма, који је без сумњеимао донекле извесни утицај и у Васојевићима. А раније истакнута свештена лица овога племена, као што су били на пр:: Арсеније Ракетић, поп Катана, Мојсије Зечевић и други по сво– јој улози и значају потсјећају на Хаџи-Ђера и Хаџи-Рувима из српских устанака Карађорђева доба. У Доњој Нахији значајни су били свештеници куће Поповића у Лужцу и Попо– вића у Заостру, Будимљи и на Полици. Поповићи у Шекулару,