Братство

= 161 =

њи и тиме екреће своје српе од матерпјалних вредности и оспособљава се за, стално вршење дела љубави. Тако је пост одтовор и на друго питање Христово „шта би учинили за мале".

Често се дешава да се у шкољку православног поста, удомљавају туђе неправославне идеје. Хигијенисти, суворинисти, апстиненти, Бегетеријанци и сл. покушавају да православни религиовно-етички пост присвоје себи и својим сврхама, које су опречне православним. Пост је жртва истовремесно и Богу и људима — сви горе посте ради себе и својих интереса, а то није жртва. Истина и они могу слободно изван траница православља, да и надаље говоре о посту као терапијп, али у границама вере не сме им се дозволити да, својим ученим аполотијама гурају пост према етичком бесмислу.

Здравко Јагодић.

Епископ захумско-херцеговачки Господин Др. Тихон Радовановић

Рођен у Малом Пожаревцу срез грочански, округ београдски 8 јула 1891 године, од оца Димитрија, трговца и мајке Даринке рођ. Милошевић-Шешевца.

Основну школу свршио је у свом мјесту рођења, а матурирао 1911 године Богословију Св. Саве у Београду и октобра, мјесеца, исте године био постављен за привременог учитеља, у селу Дрлупи, срез Космајски округ Београдски, 24 јуна 1913 године русоположен у чин ђакона и одлуком тада, Њетовог Високопреосвештенства Митрополита Србије Господина Димитрија постављен за ђакона Отаре Цркве у Крагујевцу, гдје је био постављен за катихету Прве мушке гимназије. За вријеме Светског рата служио је као болничар у Дринској, а затим у Шумадијској сталној војној болници. По наредби управника Шумадијске сталне војне болнице 1915 тодине остао је да болницу преда непријатељу, јер је било преко 900 ампутираних без других болесника.

1918 године мјесеца децембра, од стране Ов. Архијерејског Сабора упућен је у Атину на тамошњи Теолошки факултет, који је завршио 1921 године мјесеца јуна, и на, истом факултету докторирао је 8 марта 1922 године. Докторску тезу: „Еволуција месијанске идеје у Старом Завјету“ радио је у Универзитетској библиотеци у Лајпцигу (Немачка). .

17 августа 1922 г. постављен је за, суплента, Прве мушке гимназије у Београду, а децембра 1924 г. за доцента Богослов-