Братство

— 152 —

- =

ници су одвели Исуса у унутрашњост дворишта, у преторију, где су искупили око ЈЊета целу кохорту.

Мало је вероватно, да би цео гарнизон Антонијеве тврђаве, римска, кохорта, која се тада састојала од 600 људи, не нарушавајући дисциплину, могла стати у унутарњем дворишту „преторијанског лагера“, ради поруге осуђеног Заробљеника. Изгледа, да Марко назива све „кохортом“, место једног дела, место манипула од 120 или пак центурија од 60 људи.

Само једном једином речју напомиње Марко оно, што се десило у дворишту:

Предао је Исуса (Пилат) на распеће, пошто је пре тога, био бичеван, — сухо, кратко, као „без осећања“ према општем, изгледа због страдања Господњих, правилу: шта ужасније тим мирније. Ниједно се велико осећање не изражава у речима; тако из нагло изврнуте, сувише напуњене боце вода не тече. Стога, онога, који је по навици заборавио, шта значи „Сина Божијег бичују људи , неће никакве речи потсетити.

„Бич“ по римским законима предходи крсту. Римски грађани су ослобођени од те срамне казне провинцијалаца и

обова. „Бич ужасни“ — стреса се, при једном помену бича,

орације. Бич је — „половина смрти“, — каже Цицерон. Па чак се и „звер“ Домицијан ужасава бича. Бич, може бити, страшнији од крста.

СОкинувши га до — гола, бичеваног привезују за онизак. стуб, у положају са блатим нагибом, са чврсто везаним рукама на леђима. Неколико „најискуснијих у том послу џелата —- ликтора задају ударце са свих страна а бичеви, који се састоје од ремења у којима су стављене оштре кошчане или оловне кугле, не само да бију по телу, него се и забадају у њега „секу, режу, цепају . Често бичеване износе полумртве, а понекад их избију и до смрти.

· _ Како већа или мања снага удараца зависи од „најискуснијих“ џелата, то они могу ударцима пребити жртву на смрт или извести бичевање сразмерно лако. Судећи по томе, што је Исус морао сачувати довољно снаге, да би, седећи на, подругљивом престолу издржао поругу војника, и затим да би мотао понети крст од Антонијеве тврђаве до градских врата, Пилат је наредио да Га бичују „лако“. Но ипак је страшно замислити, како је под бичевима капала спочетка ретким кашљама, а нотом све чешћим и напокон се излила у млазевима на белу прашину трга — црвена крв.

Тако је пуном платом исплатио Господ по рачуну за Тајну Вечеру :

Ово је тело Моје; ово је крв Моја.

Биће, да су столари још ту, у дворишту, припремили три крста за тројицу распетих — Исуса и двојицу разбојника. На горњим крајевима крсних стубова издубили су за

Пе