Братство

=— 190 —

кле, молим вас, да се не заражавале овом болешћу : а оне, који су се већ заразили, чупајте из беде, да не би било међу вама људи, који су гори од бесловесних. — Јер животиње не траже ништа више, него што им треба; а ови постају гори од њих, преступајући границе умерености.

(Све животиње, уопште, било да једу или пију, — знају границе задовољства, и не простиру се даље од нужде, па било да их нуде, никада неће доћи до неумерености. Дажле, неуздржљивци су гори од бесловесних и у овом односу. И не само тада, кад си пијан, страдаш од пијанства, но и после. Исто онако као кад прође ватра остају још трагови тог штетног утицаја; тако и код тебе, и по проласку пијанства, и у души и у телу бесни бура. Бедно тело лежи раслабљено, као лађа, коју је разбила бура, а од тога је беднија душа; јер вино и у раслабљеном телу подиже буру и распаљује похоту. Као што по укроћењу таласа за време буре остају трагови њеног нарушеног дејства, тако је и овде. Као што тамо товари, тако се и овде сво добро избацује. Је ли неко стекао целомуреност, стид, кротост, смиреност, —- све ово пијанство баца у море несрећа. А шта још после овога чини пијајнство, то се не може ни са чим упоредити. Јер тамо, по истоварању, лађа постаје лакша, а овде је ново оптерећење, Место тог 60татства оптерећују се песком, сланом водом и сваким ђубретом; због чега лађа и са морнарима и са крманошима од“ мах тоне. Дакле, да не би и ми то искусили, удаљимо се од те буре. Пијаница не може видети царство небеско. Не варајте се, вели Апостол, ни тијаншице, но кавгаџије царства Божјега неће паслиједити (1 Кор. 6, 10). И шта говорим — царства небеског“ пијаница не види ни садашње предмете. јер пијанство дане претвара у ноћ, светлост —- у таму, пијаница, гледајући очима, не види ни оно, што се налави код његових ногу. И није то толико зло што се рађа од пијанства, нон после пијанице се подвргавају другој опаснијој казни : безумном очајању, беснилу, слабљењу, гордости. А какво помиловање очекују они, који убијају себе таквим несрећама · Потпуно никакво ! Дакле, постарајмо се да избегнемо ову 00лест, да би добили садашња и будућа блага, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, Коме је слава и сила, са Оцем и Оветим Духом ва век векова. Амин.

Превео : Д. Д. Јонтуловић, свешт.

Васиљ Грђић

1875 — 1 26 19581) Васиљ Грђић је припадао оној славној чети народних 80" ђа преко Дрине, који су се с надом борили у оно време кај #) Говор на сахрани 28. октобра после заупокојене литургије, на

којој је учествовао Њ. Ов., Патријарх Господин Варнава, викарни Впископ београдски др. Викентије п многобројно свештенство,

а И а