Братство

неко упитао, како се осећао у тамници чекајући извршење:

смртне пресуде, он је одговорио: „Опавао сам спокојно као у манастиру!" Но он није умро онда, кад су га људи на смрт осудили, него сада, када је то Бог хтео. Јер нема смрти бев суђена, дана. Он је доживео да види остварење својих пророчких речи

(из народне поезије) | које је негда добацио у лице једном Од.

пирана | Босне :

„Пали, жари, удбински диздаре, И твоја ће кула на ред доћи." ·

Доживео је да види у рушевинама од ратног пожара ону горду кулу која се звала апостолском монархијом. Доживео је слободу и проживео је у слободној народној држави пуних пегнаест година. И у слободи он је деловао са истим оним чврстим и поштеним карактером, о каквим се борио у ропству. Има људи који су се прославили у миру а обеславили у рату, и образно. Но Васиљ Грђић је остао на целој линији свога, живота подједнако велики карактер. Обе странице његовог земаљског века, и она до ослобођења као и она после ослобођења до даваб, представљају једну и исту вазда витешку и народољубиву душу. држим, да ће ово посведочити како хришћани тако и муслимани у Босни.

Но величајући карактер Васиљев, ми тиме сведочимо против самих себе, јер показујемо колико су такви карактери у наше дане изузетак. У Херцеговини пак, у земљи херцега, "Растка Немањића, велики карактери су кроз векове бити правило а не изузетак. Ни сиромашније земље, ни већег богатства. у карактерима. Ни мање земље, ни већег броја, правих људи. Рођен у таквој земљи и таквом народу Васиљ је припадао правилу а не изузетку. Он је био истински народољубац, не због личне сујете него због велике душе народне. Превариће се они, који Васиља. Грђића, начелника Просвете буду убрајали у онај легион вулгарних просветитеља, чији је просветни програм у томе, да село повароше и даду народу писменост а одузму карактер. Васиљев просветни програм састојао се у томе, да се одржи и очува она просвећеност, онај културни смисао и она велика карактерност, коју је сам народ у себи израдио и сјајно пред небом и светом показао.

__Олично многим другим славним Херцеговцима, Грђић је био у исто време и јагње и лав. Један библијски пророк прорицао је да ће доћи време када ће лав и јагње заједно обитавати. Та се реч обистинила у душама свих великих хришћана, који су се показали као јагањци у друштву оних који љубе истину и творе правду, а као лавови у борби против лажних неправедних. Такво је јагње и такав лав био кроз свој живот Васиљ Грђић-Бјелокосић, син светосавске Боје одине и светосавске Цркве.

Као монархист, за кога је монархичност значила први услов укрепљења и напретка ове државе, Васиљ је похитао,

баве