Братство
његова у овоме свету била. је визија оне тужне кобне свечаности, која по болу, достојанству и: поретку нема ничег сличнога. у историји Балкана. СО тим виђењем, а одмах по повратку из виљ Грђић је налустио своје тело а душом се уздиим Краљем. Уз овај хладни прах тито је пред нам“ ио један сјајан пример за следовање и омладини И) ма, и државотворцима и свима народољупцима. | Ва Христова не жали мртве више него живе. Сузама. у она прати и једне и друге. Она зна, да за Бога ; итка. Као што један домаћин не сматра, себе у губитку (кад покови жито на; њиви и пренесе та у житнице своје, тако, "и Отворитељ људи кад из овог царства Овог узме људе и пре- друго царство Своје. Пред нама је само клас, из. кога, је узето зрно. Пред нама је пепео, из кога се ивлучио пла- | мени дух покојног народољупца. И нама у овом часу не остаје! „друго до да се поклонимо вољи Домаћина света и уздигтнемо. молитву: Упокој, Господе, душу раба Твојега Васиља, брата. налпега. И уведи га у славу Твоју небеску. Амин. — |
га НИКОЛАЈ |
Епискоћ Отридско-битољ:
Славу треба славити неизоставно _
па
: 1
1
=— Обавештење | Дошло је до знања Светога Синода, да су се у неким | "крајевима наше државе читава, села и градови почели заве-! товати, да поводом смрти блаженопочившег Краља, Алексан-) дра не славе своју крсну славу за целу једну годину, а негде! и за више година. Овакав завет нимало не одговара смислу. славе крсног имена код нашег народа. Јер народ наш славио! је своју крену славу не само-у временима, светлим, нето ну "временима мрачним. И“ баш је усрдније прослављао своју.
крену славу кад су на њ нападале недаће, муке и страдања. ; Наши претци држали су и одржавали славу кров све векоге. робовања, под Турцима. Па и у време последњих ратова си-
нови нашег народа, верни аманету својих предака, славили "су свога свеца и у рововима, често пута, међу гомилом мртвих тела својих погинулих другова, Тешко је знати откуда је: дошло такво погрешно разумевање славе, према коме крену“ славу не треба славити у временима жалости, М ра дања. Но одакле је да је, погрешно је, јер слава
означава молитву и жртву. Отуда је много потребније сла= вити крену славу у временима туге, него ли у временима радости, И наш блаженопочивши Краљ редовно је држао своју крсну славу, светога св. андреју, и у годинама ратовања, као и у годинама мира. Његовој души мучно да ће бити угодно у ономе свету видети, како његов народ напушта своју