Братство

15 –

дело науке и почиње тамо где наука. престаје, да људски ум има, своје границе преко којих не може да продре у тајне света, како је то покавао Кант у „критици чистога, разума и да те тајне нужно постају предмет вере, јер наука, задржавајући се на спољашњим чињеницама и законима, не може познати суштину ствари самих по себи. Постоје нерешљива, за људски разум вечита питања о смислу и циљу живота, о праузроку ствари и последњем резултату свих збивања. Питања, давно стара и увек нова. Те су загонетке људскога духа, створиле религију исто онако као што су практичне потребе створиле науку. У вези с таквим питањима, с проблемима живота И смрти, развило се религиско осећање, поникла идеја о Богу, као нешто што одговара основним својствима, човечије психологије. Стога је религија по признању највећих претставника. савремене науке природни захтев људске душе, и није у опреци ни са разумом ни са, истином, како то показује једна, савремена, анкета, међу члановима научних институција у Француској.“) Напротив, идеја Бога, као Апсолутног начела и Узрочника, свих узрока јесте нужни постулат научне мисли. Библијско казивање о свету, као и религиско учење Хришћанства ако се и не може доказати у свему помоћу науке није у опречности са њом. Мојсијево описивање о постанку Космоса, и појавама живота, на земљи у току шест дана, односно шест периода времена, не протнвречн научном објашњењу о космичким периодима, стварања! и развијања света. Оно иначе није дато у циљу да тачно прикаже постанак свих облика, живота и расправи појединачна питања еволуције. Библија, као религиски спис, није писана с научним циљем, него с јед-

уном моралном задаћом да, се прикаже Божански реди поредак

у стварању и да у свему влада ред и поредак поступног развијања. Па и поред тога библијска космогонија, је у складу са науком у свима својим основним излагањима о реду стварања и поступности појава. И није једанпут изражено чуђење од отране највећих научних корифеја како је Мојсије као писац онога доба, када је људско знање о свету било и сувише недовољно, могао да тако дубоко и истинито схвати ред и законе космичког збивања. Многи мисле као споменути тип код Достојевскога, да је библијско казивање о светлости пре сунца, безмислено, али и наука и философија су то казивање Мојсијево прихватиле, јер је првобитна материја, из које су при њеном брзом кретању постали светови, по Канто-Лапласовој теорији, развијањем високога напона у ражарености и сагореваЊу морала давати од себе светлост још пре коначног формирања! сунца и других данашњих извора светлости.

“) Це зепфштепћ тебрђепх еф Ја всјепсе Епашбћје алтртез де 1 Асадете Че Зејепсе Еталсајве, Фтесвецг ди Ерато — 64. 5рев., Ратј5 1928. — Прикавао проф. Маринковић у „Гласнику" Орп, прав, патријаршије за 1983 бр. 1—8. Бре