Братство

веле

Година ХЛ Сарајево, јануар 1985 Број 1

Светосавски пролог

„Онај што седам звезда држи у десној руци ч посред седам светњака златниг ходи" (Откровење Јов. гл. 2 ст. 1). некада једном анђелу рече: иди на звезду Земљу, у тело ч0вечије се обуци, подигни српску цркву, просвети народ и дуз товно га вечно води...

И Растко Немањић, краљевић млади, да послужи 60жанској бризи ч вечној правди, обукао је скромну калуђерску ризу у место плашта краљевскога. Клечећи у тами манастира, уз ум зеленит маслитовиг грана ч звуке свечаниг

звона, принц-монаг ослушкиваше глас срца свога ч ехо иг небескиг региона.

О, древна Атомска Горо, коју Егејско море и данас плаче, осветљена си блиставим мислима оватлоћеним у светом Хиландару. Ко сутце, мисли младог монаха данас цч на Опленац зраче; суше нам расплакане очи, јер дуг Светога Саве па Студенице, Жиче пч Мтлешева траброст на све нас точи. Из Твога крила, Света Горо, врати се Сава и засја као звезда на олтару. Из твојиг маслиновиг башта дошла је „ијевница дутовнаја", која са народима Земље ч становнмчцшма неба све српске душе веже и спаја.

Седам столећа мину од како расте тч листа мислена Савина гора. Од задњег његовог дата седам је векова нанизано