Братство

— 12 —

бите се због мене, него баш заједно са мном хвалите Бога што ме је удостојио овога, спасоносног лика који сам желио. Узмите са, собом познате вам моје хаљине и косе с моје -главе, па идите о мпром одакле сте и дошли. Однесите те моје залоге родитељима и браћи мојој како би вам вјеровали да сте ме нашли живагали, по Божјој милости, већ као монаха. Мени је име Сајва."' ~.

Казавши то, нови инок баци с високе куле своје хаљине и младићке косе, а уз њих и писмо које је написао својом руком ради утјехе родитељима које мољаше „да о њему не воде ни мало бриге и не плачу, као да је погинуо, већ да моле Господа како би по њиховим молитвама дао му оно што је добро. Нек се и они, колико могу, побрину за своју дјецу и нек више не чекају да га виде за земаљског живота, осим ако буде Божја воља, да у Св. Гори дочека господара свога оца, како би уживао гледајући његове часне сиједе косе и наситио се зрацима његове слатке љубави !" Сава је уз то много још додао јеванђеоских ријечи — о правди, милости и суду и о томе како не треба другима чинити што не желиш себи, а завршио је овим Господњим обећањем : сваки који остави кућу, или браћу, или сестре, или оца тчли матер, или жену, или дјецу · тли земљу имена мојега ради, примиће сто тута онолико добиће живот вјечни (Мат. 19, 29).

Подигавши с куле бачено кнежевско одијело, писмо и власи, војвода и његови другови све то метнуше преда се и оплакиваху жива као мртва. Они нарицаху: „Шта ти, кнеже, уради с нама ! Сад нам је теже гледати те кад те нађосмо, него. онда, кад си бјежао од нас, овако те наћи јадније је него да смо те изгубили ! Ево и кнежевских хаљина, али како ћемо их предати родитељима и браћи! Ево коса с драге главе које су биле као утјеха срцу и њиховим погледима, али зар сад неће бити на несрећу као конопци за вјешање! Ове је то пуно плача, а не радости ! Каква нас за те чека награда г У какве ђе нас сјајне хаљине обући они које ћемо ми обући у одјећу туге # Превари нас гозба. која нам је ноћас спремљена, она је налик на трпезу којом је Јаков обмануо свог оца да од њега уграби благослов ! Изгледало је да је чаша, коју си ти, кнеже, понудио пуна меда, љубави, а међутим у њој је била помијешана горка' жуч ! Ноћи, у којој заспасмо, освојила те тама, као што вели Јов, и небројала се у ноћи с мјесечином ! Ту смо ноћ ми као безумници којима се треба смијати, за један трен испустили из руку труд од много дана ! Сан нас је, вбог наших гријеха, савладао, а да смо, као што нам је било наређено, свезали бјегунца, сад нас не би морила самртна туга. Како ћемо се јавити свом господару ! Који би камен или челик могао одољети вијести што ћемо је донијети твојим родитељима и браћи!"

А