Братство

Ми, цар-султан, гази Абдул Меџпид-хан, син-тави султана. Махмуда П." (своеручно). Читајући овај ферман, упада у очи велика толерантност султанова, према другим немухамеданским конфесијама. · То је и наглашено у речима; „Ја желим, да. свима мојим ста“ новницима, без разлике вероисповести, буде право и праведно." Не само верска трпељивост, него и закон и правда да. да буде за све поданике. Затим уповорење месних власти, да. се стриктно придржавају Његовог указа, сведочи о вољи и жељи да се до краја спроведе његова, наредба и, евентуално, стане на пут самовољи провинцијских управљача. Свакако. да ове султанове речи, макар много пута и неостварене, сведоче о високој толерантности према немуслиманима отоманске империје, толерантности, која је често пута недостајала. западноевропским владама тога, а и каснијег времена.

Прибинић. Стеван К. Душанић, свештеник

Људско друштво и хришћанска

Ствари добијају своју вриједност ва нас понајвише према становништву с којега их посматрамо и предмети имају свој значај у вези с идеалима који владају у једном времену или једном друштву. Узете сврхе и идеали ничу у најтамнијим дубинама људскога срца, дају за дуто правац и смисао животу, затим застаревају и склањају се, да уступе мјесто другима који се исто тако дижу, расту и свијетле, па. истим редом опадају, да и њих нови идеали и нови циљеви замијене.

У људском је друштву често као у животу појединаца: данас су једне тежње, а сутра друте, Као што се у развоју индивидуе емјењују страсти, жеље и настојавања, тако и у историји народа и човјечанства мијењају се идеали који владају друштвом. Идеали старога свијета имали су спољашњи карактер: тражила се тјелесна љепота и поштовала се физичка снага. Јелини су чезнули за љепотом, а Римљанима. је импоновала физичка моћ и сила. ЈЉуди су стварали идеале и божанства према самима, себи. „Грачански су богови били црвени и плавокоси, вели грч. филовоф Ксенофан, а египатски црни и прчаста носа.“ Ове се замишљало у физичкој форми и према својим особинама.

(а наступањем хришћанске епохе идеал се преноси на унутарњу страну човјекова бића, на душевни живот и мо ралне вриједности. Уместо савршенства тјелесне љепоте, спољашњег склада и хармоније тежи се унутарњем, душевном складу, отвара се широка област нових духовних интереса ; а на мјесто триумфа грубе физичке силе, култа мишићне